U današnjem članku vam pišemo o prepodobnoj Pelagiji, ženi čiji je život bio ispunjen teškim grehovima, ali i velikim pokajanjem. Priča o Pelagiji nas uči o snazi promene, o tome kako se može iz dubine greha izdići do svetosti, a sve to kroz istinsko pokajanje i žrtvu. Njena transformacija, iz bludnice u sveticu, je jedan od najpotresnijih i najdirljivijih primera hrišćanske vere.
Pelagija, prema predanju, bila je poznata po svojoj neospornoj lepoti, ali istovremeno je tu lepotu iskoristila za duševnu propast – svoju i drugih. Njeno ime bilo je povezano s grehom i nečastivim životom, jer je opsluživala stotine muškaraca, te tako stekla ogromno bogatstvo. Iako je bila bogata i osamostaljena od svoje porodice, život koji je vodila bio je daleko od mirnog. Njenim lepotama i bogatstvom upravljali su ljudi iz sveta nečastivih želja, što ju je, kako je kasnije shvatila, odvelo u duhovnu propast.
Ipak, sve se promenilo kada je jednog dana čula propoved u crkvi o “strašnom sudu”. Te reči dotakle su njenu dušu, jer je konačno shvatila duboku prazninu svog života. Pelagija je, na prekretnici, odlučila da se okrene Bogu i promeni put. U tom trenutku je jasno shvatila da je njeno telo postalo “mreža i oruđe đavola”, pa je njen poziv za pomoći bio srčan i iskren: „Spasite me oče“.
- Niko nije hteo da razgovara sa njom, jer je bila bludnica, pa je pomisao da bi mogla postati hrišćanka bila gotovo nezamisliva. Ipak, jedan hrabar arhijerej Hristov odlučuje da je krsti, i to uz jedan uslov – da se Pelagija potpuno odrekne bogatstva koje je stekla nečasnim putem.
Pelagija je poslušala savet i sve svoje bogatstvo podelila onima kojima je bilo najpotrebnije – sirotinji. Iako je sa tim postupkom započela svoju duhovnu promenu, to nije bilo dovoljno. Da bi se u potpunosti očistila od svojih grehova, Pelagija je odlučila na najstroži post – samo na vodi. To je bio njen način da iskupi dušu, i to na način koji je zahtevao potpunu posvećenost.
Tri godine je odbijala sve molbe iz manastira da ublaži svoj post. Verovala je da jedino kroz ovakav ispit može okajati svoje grehe i, nadajući se, zaslužiti mesto u nebeskom carstvu. Na kraju, Pelagija je umrla 461. godine, a njen život postao je simbol istinskog pokajanja i duhovne borbe.
- Ubrzo nakon njene smrti, hrišćanska crkva ju je proglasila svetom zbog njenog požrtvovanja i dubokog iskrenog pokajanja. Iako nije zvanično crveno slovo, ovaj dan je u pravoslavnom kalendaru posni dan, posvećen sećanju na Pelagiju. Pored nje, vernici danas u crkvi obeležavaju i svetitelje poput svete Taisije, svetog Dositeja i svetog Trifona Vjatskog.
Pelagijina priča je inspiracija i lekcija kako je moguće promeniti svoj život, bez obzira na grehe iz prošlosti. Iz njenog života jasno se vidi da nijedna osoba nije zauvijek predodređena za propast, već je uvek moguće promeniti se, pokajati i započeti novi put. Pelagija nas uči da istinsko pokajanje dolazi iz srca, a ne iz spoljnog pritiska, te da svaka žrtva na tom putu može doneti spasenje
