Vest o smrti Mihaila Vukobratovića, jednog od najpoznatijih i najcenjenijih domaćih reditelja, duboko je potresla njegovu porodicu, kolege i širu javnost. Njegovo zdravstveno stanje naglo se pogoršalo nakon teške povrede koju je doživeo krajem juna na snimanju.
Uprkos naporima lekara i višednevnoj borbi, život mu nije mogao biti spašen. Njegov odlazak ostavio je prazninu u svetu televizije i filma, jer je reč o stvaraocu čiji su projekti obeležili decenije i formirali generacije gledalaca.
- Među prvima se povodom tužne vesti oglasila glumica Lidija Vukićević, sa kojom je Vukobratović sarađivao na više značajnih projekata. Emotivno je govorila o njemu, prisećajući se kako je bio ne samo veliki profesionalac već i čovek smirenog duha i uravnoteženih emocija. „Divan čovek i divan reditelj, mnogo sam se potresla“, rekla je ona, podsećajući da je upravo on režirao deo serije „Bolji život“, a kasnije i popularnu „Igru sudbine“. Njene reči najbolje svedoče o tome kakav je odnos gajio prema glumcima – prijateljski i topao, ali i profesionalan.
Karijera Mihaila Vukobratovića započela je 1984. godine serijom „Siluete“. Već naredne godine ostvario je veliki uspeh režirajući filmski hit „Nije lako sa muškarcima“ sa Milenom Dravić u glavnoj ulozi. Taj film mu je otvorio vrata široj publici i doneo reputaciju reditelja koji ume da spoji životne priče i humor na način blizak gledaocima. Njegov talenat brzo ga je izdvojio u red najcenjenijih stvaralaca tog vremena.
Publika će ga zauvek pamtiti po kultnim televizijskim ostvarenjima. Najviše se vezuje za seriju „Bolji život“, koja je postala simbol epohe i jedna od najgledanijih jugoslovenskih i srpskih serija svih vremena. Njegov rediteljski pečat oseća se i u drugim legendarnim naslovima kao što su „Policajac s Petlovog brda“ i „Porodično blago“, serije koje su obeležile devedesete i ostale upisane u istoriju domaće televizije. Svaka od njih nosi duh vremena, a kroz pažljivo vođene likove i priče uspevao je da prikaže život običnog čoveka, njegove nade i borbe.
Njegov opus nije se zaustavio samo na ozbiljnim pričama. Vukobratović je dao značajan doprinos i u žanru humorističkih i porodičnih serija. Režirao je „Stižu dolari“, zatim „Belu lađu“, kao i „Junake našeg doba“. Ove serije postale su sinonim za smeh i zabavu, ali su istovremeno nosile i društvenu kritiku i toplinu porodičnih odnosa. Time je pokazao da se iza vedre komedije može kriti ozbiljna poruka o društvu, što je bio jedan od razloga njegove trajne popularnosti.
Kolege ga opisuju kao čoveka koji je bio smiren, razuman i uvek spreman da sasluša. Bio je reditelj koji je znao kako da usmeri glumce, a da pritom ne nametne strogu disciplinu, već da iz njih izvuče najbolje kroz poverenje i razumevanje. Njegova priroda bila je daleko od naglih emocija; umeo je da balansira između ozbiljnog posla i prijateljskog odnosa na setu. Zato su ga mnogi smatrali više od saradnika – bio je i mentor i oslonac.
- U profesionalnom smislu, Vukobratović je ostavio iza sebe impresivan trag. Njegov rad prepoznatljiv je po tome što je umeo da napravi ravnotežu između drame i humora, stvarajući priče koje su ljudi doživljavali kao deo sopstvenog života. Upravo zbog toga njegove serije i filmovi i danas imaju gledanost i kultni status.
Odlazak Mihaila Vukobratovića nije samo gubitak jednog umetnika, već i gubitak celog jednog poglavlja domaće televizije. Bio je pripovedač koji je znao kako da publiku zasmeje, rasplače i podseti na sopstvene živote. Njegova dela bila su most između generacija, jer su okupljala porodice ispred televizora i postajala tema svakodnevnih razgovora.
U vremenu kada se televizijska produkcija brzo menja, a serije nastaju i nestaju gotovo preko noći, njegovi projekti ostaju dokaz da kvalitetna priča i posvećenost traju. Njegovo ime ostaće zauvek povezano sa zlatnim dobom domaćih serija, kada su one imale snagu da oblikuju kulturni identitet.
Na kraju, život i karijera Mihaila Vukobratovića najbolje se mogu opisati kroz zahvalnost publike i poštovanje kolega. Bio je reditelj, prijatelj i stvaralac koji je znao kako da u ljudima probudi emociju i ostavi uspomenu. Njegova smirenost, profesionalizam i ljubav prema umetnosti ostaju inspiracija svima koji danas koračaju njegovim putem.
Njegov odlazak podseća nas koliko su prolazni i ljudi i vreme, ali i koliko umetnost ima moć da nadživi sve. Serije i filmovi koje je stvorio ostaju trajni spomenik njegovom talentu i doprinosu kulturi. Za publiku, Mihailo Vukobratović nikada neće nestati – živeće u pričama koje je režirao i u emocijama koje su njegove scene budile.
