Mlađan je još u osnovnoj školi saznao da je usvojen, ali potragu za biološkim roditeljima započeo je tek kada je zasnovao svoju porodicu.U nastavku članka donosimo vam njegovu tešku životnu priču.
Od svega što je verovao da je istina o sopstvenom životu, Mlađanu Radivojeviću ostao je samo datum rođenja. Imao je ime i prezime ljudi koji, kako se kasnije ispostavilo, nisu njegovi biološki roditelji. Četrdeset godina živeo je u uverenju da mu je majka tragično preminula dok je bio beba i da je kao siroče pronašao dom kod Verice i Miroslava, para koji se više od decenije borio za potomstvo.
Sve se promenilo onog trenutka kada je kao usvojeno lice odlučio da potraži svoj dosije. Tada je počelo da se odmotava klupko pune zagonetki: dve prijave rođenja, ime majke koje nije postojalo u evidencijama, ćutanje institucija i tri i po godine istrage uz čak 17 DNK analiza. Na kraju tog dugog puta dogodilo se čudo – Mlađan je uspeo da pronađe svoje prave roditelje, koji su sve vreme živeli svega 18 kilometara od njega.
Njegova usvojiteljka Verica prisećala se trenutka kada je primila dete. “Doneli su ga umotanog u bolnički čaršaf kod štale. Tu sam ga uzela i donela kući. Kasnije su mi rekli da, ako mi se ne sviđa, mogu da ga zamenim za drugo dete,” ispričala je ona.
- Za Milicu i Radišu Milojević, Mlađanove biološke roditelje, 3. mart 1981. trebao je da bude jedan od najlepših dana u životu. Umesto toga, taj dan je označio početak četrdesetogodišnje agonije. Milici su rekli da joj je dete preminulo ubrzo nakon rođenja. Tek 42 godine kasnije saznala je pravu istinu. “Osećala sam da je živ. Negde duboko u sebi znala sam da moje dete hoda ovim svetom. Nije lako nositi ga devet meseci i onda ga nikada ne videti,” rekla je Milica.
Verica i njen suprug su dugo želeli dete. Kada su im iz socijalne službe doneli bebu, bili su presrećni. “Da sam znala da je ukraden, nikada ga ne bih uzela. Rekli su mi da, ako mi se ne dopada, mogu da ga promenim. Moj dever je tada bio načelnik u SUP-u. Svi su znali, ali su ćutali. Ja ga nisam kupila,” tvrdila je Verica.
Mlađan je još u osnovnoj školi saznao da je usvojen, ali potragu za biološkim roditeljima započeo je tek nakon što se oženio. Nailazio je na brojne nelogičnosti u dokumentaciji i shvatio da je 90 odsto dokumenata falsifikovano. “U papirima je stajalo ime žene koja nije postojala. Postojale su dve verzije priče o mojoj majci – najpre su pominjali maloletnicu, zatim drugu ženu. Nađena su i dva različita prijavna lista rođenja, sa nepostojećim imenima roditelja,” objasnio je Mlađan.
U matičnoj knjizi bio je upisan 10. marta, dok je u prijavi rođenja pisalo 11. mart, što je bio samo jedan od brojnih pokazatelja da nešto nije u redu. Ipak, nije odustajao i uporno je tražio odgovore od nadležnih, ali ga je svuda dočekivalo samo ćutanje i zatvorena vrata.
- Pravi preokret desio se kada su ga obavestili da su pronašli njegovu biološku porodicu. “Kada sam ih prvi put sreo, video sam čoveka koji izgleda isto kao ja. To je bio moj brat. Majka me je na ulazu pozvala rečima: ‘Ajde, Mićo.’ Rekao sam joj da nisam Mića i bio potpuno zbunjen. U tom trenutku sam shvatio koliko ličimo,” prisetio se Mlađan.
Tek nakon tri DNK analize, 2021. godine potvrđeno je da je Milica njegova biološka majka. Od tada redovno posećuje svoje prave roditelje i stvorio je snažnu vezu s njima. “Dva puta nedeljno idem kod njih,” rekao je. Danas ima i rođenog brata i sestru koje ranije nije poznavao.
Milica sa suzama govori koliko joj znači što su se konačno pronašli. “Sedim kraj prozora i gledam kada će da naiđe. Svoje dete… Hvala Bogu što smo se našli. Bilo je teško sve ove godine,” ispričala je.
Danas Mlađan uspeva da voli obe svoje majke – i onu koja ga je rodila i onu koja ga je odgajila. Njegova priča je svedočanstvo o borbi za istinu i ljubavi koja uspeva da prevaziđe decenije laži i bola.
