Po svim standardima, Aleksis je imala nekoliko suvišnih kilograma. Međutim, oni su bili raspoređeni na, za jednu ženu, strateški važnim mestima. Oko bokova, na bedrima, zadnjici i blago zaobljenom stomaku. Slika je postajala kompletna uz njene prirodno velike grudi, kao i izražen struk.
Uprkos raskošnim telesnim adutima, Aleksis je najviše pažnje izazivala lepotom svog lica. Ono je bilo kruto, hladno i bez osmeha, ah pritom savršenih proporcija, ukrašeno očima koje su podsećale na dva lednika, postojana, nepokolebljiva, neuništiva. Uz uvek besprekorno isfeniranu kosu, odeću vrhunskog kvaliteta i glamurozni stajling, Aleksis Koldvel je spadala u kategoriju vanserijski privlačnih žena.
Ono, što joj nije išlo u prilog, bile su njene godine, kao i ponašanje lišeno topline, srdačnosti ili ljubaznosti.
Ta kontrolisana hladnoća i svedena mizantropija je mnoge muškarce odvraćalo od namere da joj se udvaraju. Riči Remzi je jednom pokušao da joj se približi, a kada je bio odbijen, bezuspešno se odricao sna da bi ta intrigantna žena jednom mogla da bude njegova. U njemu je i dalje tinjala nada, koju je sputavao i krotio, kako je znao i umeo.
Iz potaje je pratio muškarce, u čijem društvu se Aleksis kretala. Bili su to zreli, ostvareni, uspešni, društveno priznati muškarci. Dovoljno smeli da se udvaraju ženi, koju su smatrali sebi ravnom.
Uvek bi uspevao da sazna gde se i kada nalazila sa njima, ali mu je njen seksualni život predstavljao pravu misteriju. U pojedinim danima ju je zamišljao kao seksualno nezasitu i raskalašnu, ali je bilo i onih dana, u kojima je mogao da se zakune da apsolutno nikoga nije puštala u svoju postelju.
