Od lubenice se gojite, a evo i koliko: Endokrinolog otkriva najveću grešku koju ljudi prave sa ovim voćem i štetne posledice koje ostavlja na jetri

Čini se da ništa više ne dolazi bez posledica, ali je zapravo samo reč o umerenosti. Koliko lubenice dnevno možete da pojedete a da vam to ne ostane na stomaku? Pitanje zvuči banalno, ali endokrinolozi tvrde suprotno od onoga što mislite. Lubenica nije samo voda sa vitaminima. Ljudi se na njoj goje, a neki čak i namuče jetru. Mnogi je jedu uz sva tri obroka. Tu počinje problem.

Višak fruktoze, naročito na prazan stomak, vodi ka masnoj degeneraciji jetre. Fruktoza pravi i otpornost na leptin, hormon koji javlja mozgu da ste siti, i na insulin iz pankreasa. Rezultat je stalna glad. Jedete, a telo misli da nije dobilo dovoljno. Začarani krug se zatvara, a vaga se penje.

Ne postoji jedna magična cifra za sve, ali logika je prosta. Problem nije parče uz ručak, nego kilogrami lubenice umesto obroka, više puta dnevno, često natašte. Tako unosite ozbiljnu dozu fruktoze bez vlakana koja bi je usporila.

Srpski lekar Dejan Čubrilo isto upozorava na ceđene sokove. Kada popijete pola litre presovanog voća, insulin skoči kao na testu opterećenja glukozom. Taj skok blokira topljenje potkožnih masnoća i tera jetru da se zamasti. Zato sok mora da ima vlakna, malo masnoće i semenke, da se odgovor pankreasa smiri. Ista priča važi i za lubenicu pojedenu u prevelikim količinama.

Mehanizam nije izmišljen. U studiji objavljenoj u časopisu “Journal of Hepatology”, istraživanje o fruktozi kao pokretaču masne jetre pokazuje da prekomeran unos voćnog šećera može doprineti nakupljanju masti u jetri.

Sad dolazi obrt. Lubenica u razumnoj količini je odlična namirnica. Jedno parče ima samo četrdeset kalorija. To je manje od jedne kockice čokolade, a sitost traje duže.

Isto parče pokriva oko 25% dnevnih potreba za vitaminom C. Taj vitamin čuva desni i zube, pomaže telu da upije gvožđe i ubrzava zarastanje rana. Uz to nosi antioksidanse koji love slobodne radikale, molekule povezane sa starenjem ćelija.

Lubenica ima i puno vitamina A. Jedno parče daje oko 30% dnevnih potreba. Vitamin A reguliše imuni sistem, učestvuje u proizvodnji limfocita i čuva vid.

Ljudi koji pojedu najmanje tri porcije voća i povrća dnevno ređe umiru od moždanog udara i srčanih bolesti od onih koji pojedu samo jednu. Lubenica hrani telo, a ne opterećuje ga mastima. Zato je zgrabite umesto kese čipsa ili slatkiša pred TV.

Ne sama po sebi, ali velika količina natašte ili kao zamena za obrok unosi mnogo fruktoze. Pojedite umereno parče, ne pola lubenice.

Jedno do dva parčeta uz obrok je sasvim u redu za većinu ljudi. Problem nastaje kada lubenica zameni doručak, ručak i večeru.

Da li lubenica diže šećer u krvi? Da, jer je puna fruktoze i ima malo vlakana. Zato je jedite uz obrok sa belančevinama, da skok šećera bude blaži.

Stil / Krstarica