Folk legenda Vesna Zmijanac svojevremeno je bila najpopularnija i najtraženija pjevačica, a na tom putu je prošla mnogo toga.
Naime, Vesna je nastupala svake večeri, a jednom prilikom otkrila je da je godinama imala problem sa alkoholizmom, ali i nedozvoljenim supstancama.
Pjevačica je tada šokirala javnost pojedinim detaljima iz privatnog života.
– Znala sam da odem na groblje na Bukulji, tamo sjednem na grob neke babe i popijem po devet čokanjčića rakije, a onda me uhvati san… – ispričala je Vesna, a prema vlastitim navodima, u mladosti najčešće je pila u društvu opasnih momaka.
– Vjerujte mi, nema ništa tužnije od pijane žene. I sama sam sklona tom poroku, za koji opravdanja nema, niti ga tražim. Tužno je kada žena svoj jad i očaj blaži alkoholom. Muškarci su tu, što se opijanja tiče, nekako u prednosti. Mada ne znam zašto i ko im je dao tu prednost, bar u shvatanju i gledanju na sam čin pijanstva – izjavila je svojevremeno ona.
Vesna se dotakla i narkotika koje je konzumirala u jeku popularnosti.
–Nedozvoljene supstance su uzimala maha baš u vrijeme mog boravka u Americi. Platiš, ako već nije uračunato u cijenu ulaznice ili konzumacije, konzumiraš i zbogom pameti. Ako ti se to ne sviđa, nema problema, samo reci, za novac se brzo može dobaviti sve šta ti je po volji i ukusu. Blentavi osjećaj lažne sigurnosti i nadljudske snage. Sve je ljepše nego što jeste, sve se čini lakšim nego što jeste, sve je moguće, čak i ono što nije. Kada omama prođe, bolni sudar sa stvarnošću. Kajanje i strah, neprirodni strah. U povodu i u razlogu sve to liči na opijanje. U trajanju i doživljaju, bar s početka, pomalo i prija. Ostavlja istu prazninu u duši kao i alkohol, s tim što se vremenom odsustvo mamurluka i glavobolje nadoknađuje totalnim kolapsom cijelog tela i atrofijom svake ljudskosti u čovjeku. Gadna rabota. Onaj ko je opijate izmislio i napravio je, taj sigurno mrzi čovjeka, mrzi sve ljude i sebe samog – rekla je Vesna, pa dodala da se ne stidi i ne žali što je imala buran život:
– Moja iskustva su mnogobrojna i različita. Stičem ih i danas. Ponekad čovjek mora da siđe do dna sebe. Da pusti i ono životinjsko u njemu da se istutnji.
