Ovaj čovek sahranjen je na Mesecu: Nikada za života nije kročio u svemir, a jedini je koji tamo počiva

Mnogi su još u školskim danima učili da su sovjetski kosmonauti prvi stigli do Meseca, dok je svega nekoliko godina kasnije, 1969. godine, Nil Armstrong napravio istorijski korak i postao prvi čovek koji je kročio na površinu Zemljinog prirodnog satelita. Ipak, ono što je mnogo manje poznato jeste da se na Mesecu danas nalazi i deo posmrtnih ostataka jednog čoveka, čiji je čitav život bio neraskidivo povezan sa proučavanjem svemira.

Južin Šumejker rođen je 1928. godine u Los Anđelesu, ali se njegova porodica ubrzo preselila u Njujork, gde je proveo najveći deo detinjstva. Od najranijih godina pokazivao je izuzetnu radoznalost i sposobnost da brzo usvaja znanje, zbog čega mu je školska nastava često delovala previše jednostavno i nedovoljno izazovno.

Umesto da ga gradivo koje je već savladao zadrži u učionici, mnogo više su ga privlačile teme koje je sam mogao da istražuje, a posebnu fascinaciju izazivali su mu minerali, kojima je umeo da se bavi satima, potpuno zaboravljajući na vreme, obroke i sve ostalo što se uobičajeno podrazumeva pod svakodnevnim životom jednog deteta.

Nakon završetka škole preselio se u Kaliforniju, gde je započeo studije na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, a upravo tamo upoznao je i svoju buduću suprugu Karolinu.

Njihova ljubavna priča imala je neobičan početak, jer je Južin tokom njihovih prvih susreta sa velikim entuzijazmom pričao o mineralima, geologiji i svemu što ga je fasciniralo, dok je Karolini takvi razgovori u početku nisu naročito zanimali. Međutim, njegovo oduševljenje vremenom je prešlo i na nju, pa je odlučila da pohađa kurseve geologije, iako je nakon izvesnog vremena izgubila interesovanje i odustala od tog obrazovanja.

Njih dvoje tada još nisu mogli da znaju koliko će ih upravo nauka i istraživanje svemira povezati sa pričom koja će jednog dana imati veoma neobičan završetak.

Nakon diplomiranja, Šumejker je započeo profesionalni rad u Geološkom zavodu Sjedinjenih Američkih Država, gde se u početku prvenstveno bavio proučavanjem vulkana, ali ga je naučna radoznalost postepeno odvela mnogo dalje – ka meteorima, asteroidima i drugim telima koja lutaju svemirom.

Mesec je za njega predstavljao posebnu fascinaciju, a u jednom trenutku postojala je i mogućnost da učestvuje u misiji koja bi ga odvela na Zemljin prirodni satelit, gde bi imao priliku da proučava njegovu površinu iz neposredne blizine. Ipak, zdravstveni problemi sprečili su ostvarenje tog plana, pa je njegov eventualni odlazak na Mesec odložen.

Iako je ostao na Zemlji, Šumejker nije odustao od proučavanja svemira, već je svoje istraživanje nastavio pomoću teleskopa, posmatrajući nebeska tela i pokušavajući da razume procese koji su oblikovali Sunčev sistem.

U tom periodu njegova supruga Karolina postala je njegov važan saradnik i saputnik u naučnom radu, a zajedno sa astronomom Dejvidom Levijem 1993. godine otkrili su kometu koja će ostati zapamćena upravo po njihovim imenima.

Bila je to kometa Šumejker–Levi 9, čija je sudbina nekoliko godina kasnije privukla ogromnu pažnju javnosti, jer je 1994. godine niz njenih fragmenata udario u Jupiter. Taj događaj bio je jedan od najznačajnijih astronomskih prizora svog vremena i posmatran je teleskopima širom sveta.

Šumejkerovo interesovanje za asteroide i komete nije bilo samo akademsko, jer je ozbiljno proučavao mogućnost da udari velikih nebeskih tela utiču na život na Zemlji.

Smatrao je da je naša planeta tokom svoje istorije više puta bila izložena udarima svemirskih objekata i upozoravao na mogućnost da bi neki budući veliki asteroid mogao da izazove katastrofalne posledice po čovečanstvo.

Ironično, čovek koji je toliko vremena posvetio proučavanju opasnosti koje iz svemira mogu stići do Zemlje, svoj život izgubio je u saobraćajnoj nesreći.

Godine 1997. Južin i Karolina putovali su automobilom kada su doživeli tešku saobraćajnu nesreću. Karolina je zadobila ozbiljne povrede, ali je uspela da preživi, dok je Južin preminuo na mestu nesreće.

Njegova smrt označila je kraj života posvećenog proučavanju nebeskih tela, ali ne i kraj njegove veze sa svemirom.

Ostvarenje njegovog najvećeg sna došlo je tek nakon njegove smrti, na način koji je teško mogao da zamisli čak i čovek čitavog života fasciniran kosmosom.

Godine 1999, deo pepela Južina Šumejkera poslat je na Mesec u okviru misije Lunar Prospector. Njegovi posmrtni ostaci tako su stigli do mesta na koje je za života želeo da ode, ali do kojeg nikada nije uspeo da stigne.

Njegov pepeo položen je na površinu Meseca u kapsuli, čime je Šumejker postao prva osoba čiji su posmrtni ostaci poslati na drugo nebesko telo.

Zbog toga se često navodi kao jedina osoba koja je “sahranjena na Mesecu”, iako taj izraz nije sasvim precizan u klasičnom smislu sahrane kakvu poznajemo na Zemlji. Ipak, simbolika je snažna: čovek koji je čitav život proučavao kratere, komete, asteroide i tragove kosmičkih udara na kraju je i sam postao deo istorije Meseca.

Njegova priča zato predstavlja neobičan spoj nauke, životne tragedije i jednog gotovo neverovatnog ispunjenja sna – jer, iako Južin Šumejker nikada nije kročio na Mesec, deo njega danas zaista počiva tamo.