Hrana s visokim glikemijskim indeksom poznata je po tome što brzo podiže nivo šećera u krvi. Međutim, nije samo ono što jedemo ključno za kontrolu glukoze – naše svakodnevne navike takođe igraju veliku ulogu. Doktor Edmond Hakimi i dijetolog Trista Best ističu da mnogi ljudi, ne znajući, prave svakodnevne greške koje mogu izazvati nagle skokove šećera u krvi, čak i kada se trude da jedu zdravo.
1. Nedostatak sna
Jedan od najčešćih, a često zanemarenih faktora, jeste kvalitet sna. Nedovoljno sna može direktno povisiti nivo šećera u krvi, jer ometa sposobnost tela da pravilno reguliše glukozu. Kada telo ne odmara dovoljno, smanjuje se osetljivost na insulin, hormon koji omogućava ćelijama da koriste šećer iz krvi. Kao rezultat toga, glukoza ostaje u krvotoku duže nego što bi trebalo.
Foto: Shuterstock
– Kada ne spavamo dovoljno, telo proizvodi više kortizola, hormona stresa, što dodatno podiže šećer u krvi. Loš san zapravo otežava telu da stabilizuje nivo glukoze, čineći nas podložnijim naglim skokovima – objašnjava doktor Hakimi.
Dakle, kvalitetan i redovan san od sedam do osam sati noću nije samo bitan za energiju i koncentraciju, već i za stabilnost šećera u krvi.
2. Preskakanje obroka
Mnogi ljudi preskaču doručak ili ručak kako bi „uštedeli vreme“ ili smanjili kalorije, ali ovo je zapravo česta greška koja može dovesti do naglih oscilacija šećera u krvi. Kada preskočite obrok, nivo šećera u krvi može prvo pasti, ali telo reaguje oslobađanjem glukoze iz jetre kako bi nadoknadilo manjak. Ovaj proces često uključuje i pojačano lučenje hormona stresa, poput kortizola, što može rezultovati naglim skokom šećera kada konačno pojedete obrok.
Foto: Profimedia
– Preskakanje obroka može delovati bezopasno, ali u praksi često stvara ciklus niskog šećera, nakon kojeg sledi nagli porast. Ako je prvi obrok bogat ugljenim hidratima, šećer u krvi može da skoči drastično, što predstavlja dodatni stres za telo – upozorava doktor Hakimi.
Redovni i uravnoteženi obroci, sa fokusom na proteine, vlakna i zdrave masti, pomažu u održavanju stabilnog nivoa glukoze i sprečavaju nagle oscilacije.
3. Nedovoljna fizička aktivnost
Fizička neaktivnost još je jedan faktor koji značajno utiče na nivo šećera u krvi. Kada se malo krećemo, glukoza se duže zadržava u krvotoku, što otežava telu da je preradi. S druge strane, redovna fizička aktivnost povećava osetljivost na insulin i pomaže mišićima da koriste šećer kao energiju.
Foto: Shutterstock
– Kretanje posle jela je posebno važno. Kada smo uglavnom neaktivni, nivo šećera ostaje povišen duže vreme, što dodatno opterećuje pankreas i otežava stabilizaciju glukoze – kaže doktor Hakimi.
Čak i kratka šetnja od 15–20 minuta nakon obroka može pomoći telu da bolje reguliše šećer u krvi, smanjujući rizik od naglih skokova i dugoročnih zdravstvenih problema.
