Kad je stigla do perionice, pažljivo zatvori vrata za sobom i nasloni se na njih. Ruke su joj drhtale. Nije bilo sumnje da je ovo upravo taj lepi doktor o kome šapuću sve sestre u bolnici, trudeći se da što češće budu. kao slučajno, u njegovoj blizini. Videla ga je pre nekoliko dana kada je obilazio pacijente. Zaista je najprivlačniji muškarac koga je ikada videla. Tamna kosa i oči, vedar, otvoren pogled, dečački osmeh koji pleni pažnju. Čovek koji će svuda naći prijatelje, kome svi izlaze u susret. Jedna zaista pozitivna i privlačna pojava. Zastrašujuće privlačna, koje se obična devojka kao ona mora kloniti. Ona uzdahnu. Polako. Malopre je održala predavanje svojoj prijateljici o opasnostima koje se kriju u vezama siromašnih devojaka sa momcima iz više klase. Neće valjda sada ona sama uzdisati za jednim od njih. Udahnula je nekoliko puta. Ne sme sebi da dozvoli da misli na njega, a još manje da se nečemu nada. Možda će je i pogledati nekoliko puta. isto kao i ostali. Ali ona nije prilika kojom se takvi momci žene. Već je čula kako ga upravnik lično poziva na nedeljne ručkove i prijeme, šireći po bolnici priču o svojoj ćerki kao bogatoj naslednici. Ona nema šta tu da traži. Osim nevolje. A to ne sme sebi da dozvoli. Prema tome. romantika leti napolje iz nje. Ostaje samo razum.
