Neodoljivi grubijan

Bartolu, Esterinom starijem sinu, nije bilo teško da među putnicima, koji su sišli sa autobusa, prepozna Šaron Bleker. Svi ostali bili su meštani i seljaci iz okoline. Prišao joj je, predstavio se i prihvatio njene torbe. Šaron mu je zbunjeno pružila ruku. Nije tako zamišljala Esterinog sina. Nije znala da li je to stariji brat ili mlađi Vil.
Nije htela da pita i nije uopšte znala šta s njim da razgovara ni kada je sela pored njega u mali dvosed s konjskom zapregom. Bart kao daje shvatio njenu smetenost, postavljao joj je uobičajena pitanja, osmehivao se i, nekako, bodrio i pomagao da se prilagodi, pomislila je Šaron.
Bilo joj je prijatno kada su stigli do kuće. Pred vratima su stajale baka i Ester. Baka je srdačno pozdravila, Ester je privukla i zagrlila čvrsto. I Šaranje nju nežno zagrlila i postidela se što se toga trenutka setila Meginih reči “padni joj na grudi” i s mukom zadržala smeh, što bi u tom trenutku bilo zaista vrlo neprijatno i nemoguće objasniti.
Kada je podigla glavu i odmakla se susrela je Bartove oči, koje su je radoznalo posmatrale. Nisam dosad primetila, pomislila je da ovaj momak ima tako plave oči. Čula je da ga Ester zove. Pošla je s njim u kuću. Znači, pomislila je ponovo, ovo je stariji, Bartol. Pogledala je za njim. Nosio je njene torbe kroz dugačak hodnik i ušao u jednu sobu. To će verovatno biti moja soba, zaključila je, s kim li ću spavati u sobi? S bakom, valjda.

ljubici.com

Neodoljivi grubijan

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.