Radni terapeut Viktorija Prodai, koja iza sebe ima dugogodišnje iskustvo u radu sa decom, smatra da su današnje generacije gore na mnogo načina. Pad socijalnog, emocionalnog I akademskog funkcionisanja kod današnje dece je izuzetno primetan, dok je u isto vreme primećen veći broj dece sa smetnjama u učenju I razvoju.
“Kao što znamo, naš mozak je savitljiv. Zahvaljujući okolini, svoj mozak možemo učiniti “jačim” ili “slabijim”. Zaista verujem da uprkos našim najboljim namerama, nažalost, razvijamo mozak naše dece u pogrešnom pravcu,” tvrdi Viktorija Prodai.
⠀
Prema njoj, ovo nikako ne bismo smeli da radimo:
1. Deca dobijaju šta žele, kad god žele.
- “Gladan sam!” – “Kupiću nešto za jelo za sekund.”
- “Hoću da pijem.” – “Evo aparata za vodu.”
- “Dosadno mi je!” – “Uzmi moj telefon.”
⠀
Sposobnost odlaganja zadovoljenja vaših potreba je jedan od ključnih faktora za budući uspeh. Želimo da usrećimo našu decu, ali, nažalost, činimo ih srećnim samo u trenutku, a nesrećnim dugoročno.
⠀
Sposobnost odlaganja zadovoljenja potreba znači sposobnost funkcionisanja pod stresom.
Naša deca postepeno postaju sve manje spremna da se nose i sa manjim stresnim situacijama, što na kraju postaje velika prepreka njihovom uspehu u životu.
⠀
Često vidimo nesposobnost dece da odlažu zadovoljstvo u učionici, tržnim centrima, restoranima i prodavnicama igračaka kada dete čuje „Ne“, jer su njihovi roditelji trenirali njihov mozak da odmah dobiju šta žele.
Foto: Shutterstock
⠀
2. Ograničena društvena interakcija
⠀
Imamo mnogo posla, pa dajemo našoj deci telefone da i oni budu zauzeti. Nekada su se deca igrala napolju, gde su razvijala svoje socijalne veštine u ekstremnim uslovima. Nažalost, telefoni, televizori I komjuteri su zamenili šetnje na otvorenom za decu. Pored toga, tehnologija je učinila roditelje manje dostupnim za interakciju sa svojom decom.
Telefon koji sedi sa detetom umesto nas neće ga naučiti da komunicira.
Mozak je kao mišić koji uči i trenira. Ako želite da vaše dete može da vozi bicikl, naučite ga da vozi. Ako želite da vaše dete može da čeka, morate ga naučiti strpljenju. Ako želite da vaše dete može da komunicira, potrebno je da ga socijalizujete. Isto važi i za sve ostale veštine.
Foto: Shutterstock
3. Beskrajna zabava
Stvorili smo veštački svet za našu decu. U njemu nema dosade. Čim dete utihne, opet trčimo da ga zabavimo, jer u suprotnom osećamo da ne ispunjavamo svoju roditeljsku dužnost.
Živimo u dva različita sveta: oni su u svom „svetu zabave“, a mi u drugom, „svetu rada“.
Zašto nam deca ne pomažu u kuhinji ili sa razvrstavanjem veša? Zašto ne odlože svoje igračke, slože knjige, spreme se za školu?
To je jednostavan, monoton posao koji trenira mozak da funkcioniše dok obavlja dosadne dužnosti je isti onaj “mišić” koji je potreban za učenje u školi.
Kada deca dođu u školu i dođe vreme za pisanje, kažu: „Ne mogu, preteško je, previše dosadno. Zašto? Jer radni „mišić“ se ne trenira beskrajnom zabavom. Ona samo trenira dok radi.
4. Deca vladaju svetom
“Moj sin ne voli povrće.” „Ne voli da ide rano u krevet. “On ne voli doručak.” „On ne voli da trenira taj sport jer tamo trener mnogo viče.”
To je ono što stalno čujemo od roditelja. Od kada nam deca diktiraju kako da ih vaspitavamo? Ako im to prepustite, sve što će uraditi je da jedu makarone sa sirom i kolače, gledaju TV, igraju igrice na telefonu i nikad ne spavaju.
Dete nema koncept „šta treba da se uradi“. Nažalost, da bismo postigli svoje ciljeve u životu, često moramo da radimo ono što je neophodno, a ne ono što želimo.
Ako dete želi da postane student, treba da uči. Ako želi da bude fudbaler, treba da trenira svaki dan.
Foto: Shutterstock
Naša deca znaju šta žele, ali im je teško da urade ono što je potrebno da ostvare taj cilj. To vodi ka nedostižnim ciljevima i ostavlja decu frustriranom.
Trenirajte njihov mozak!
Možete da trenirate mozak svog deteta i promenite njegov život tako da bude uspešno u društvu, emotivnom i akademskom smislu.
1. Ne plašite se postavljanja granica
Deci su potrebne granice da bi rasla srećna i zdrava.
- Napravite raspored za obroke, vreme za spavanje i vreme za telefone i igrice.
- Razmišljajte o tome šta je dobro za decu, a ne o tome šta žele ili ne žele. Kasnije će vam zahvaliti na tome.
- Roditeljstvo je težak posao. Morate biti kreativni da biste ih naveli da rade ono što je dobro za njih, iako će većinu vremena to biti potpuno suprotno od onoga što žele.
- Deci je potreban doručak i hranljiva hrana. Treba da izađu napolje i legnu na vreme kako bi sutradan došli u školu spremni za učenje.
- Pretvorite ono što ne vole da rade u zabavu, u emocionalno stimulišuću igru.
2. Ograničite pristup uređajima i vratite emocionalnu bliskost sa decom
- Poklonite im cveće, osmehnite se, golicajte ih, stavite cedulju u ranac ili ispod jastuka, iznenadite ih tako što ćete ih izvesti na ručak iz škole, zajedno plesati, puziti, boriti se jastukom.
- Imajte porodične večere, igrajte društvene igre, idite zajedno na vožnju biciklom i uveče šetajte sa baterijskom lampom.
3. Naučite ih da čekaju!
- Normalno je da vam je dosadno, to je prvi korak ka kreativnosti.
- Postepeno povećavajte vreme čekanja između „želim“ i „dobijam“.
- Pokušajte da ne koristite sprave u kolima i restoranima i naučite decu da čekaju dok pričaju ili se igraju.
- Ograničite konstantno grickanje.
4. Od malih nogu učite dete da radi monotono, jer je to osnova buduće radne sposobnosti.
- Složite odeću, odložite igračke, okačite odeću, raspakujte namirnice, nameštajte krevet.
- Budite kreativni. Učinite ove kućne poslove zabavnim tako da ih vaš mozak povezuje sa nečim pozitivnim.
5. Naučite ih društvenim veštinama
Naučite ih da dele, da mogu da gube i pobeđuju, da hvale druge, da kažu „hvala“ i „molim vas“.
Na osnovu svog iskustva kao terapeuta, mogu reći da se deca menjaju onog trenutka kada roditelji promene pristup roditeljstvu. Pomozite svojoj deci da uspeju u životu tako što ćete obrazovati i trenirati njihov mozak pre nego što bude prekasno.
