Stanojlo je limar koji je zbog 1 postupka ušao u legendu: Frapantan je život legendarnog čiče koji je umro u 91. godini

Jedna od najupečatljivijih scena domaće kinematografije svakako je trenutak iz kultnog filma „Ko to tamo peva“, kada smešni dekica brani putnicima iz legendarnog autobusa firme „Krstić“ da pređu preko njegovog oranja. Njegova replika – „Ne diraj me, zvaću decu!DecoooOOOooo!“ – postala je deo filmske istorije i godinama se citira kao simbol humora i genialne glume u maloj minutaži.

Iako je imao zanemarljivu minutažu u filmu, njegova uloga je ostala upamćena zbog jedinstvene kombinacije karakternog izgleda i izuzetne inteligencije. Režiser Slobodan Šijan u intervjuu za Popboks kaže:

„I pored kromanjonske face, imao je izuzetnu inteligenciju, i ta kombinacija je bila veoma smešna.“

Stanojlo je otkriven na audiciji za TV film „Najlepša soba“, gde je odmah zabeležen zbog svog karaktera i prisutnosti pred kamerom. Iako nije imao formalno glumačko iskustvo, Šijan je prepoznao njegov talenat i odlučio da ga uključi u svoj projekat „Ko to tamo peva“.

Od tog trenutka započinje njihova saradnja koja će rezultirati još nekoliko kultnih uloga. Stanojlo je kasnije igrao u filmovima:

„Kako sam sistematski uništen od idiota“,

„Maratonci trče počasni krug“ – u kojem je glumio bunardžiju.

Svaka uloga, iako često kratka, nosila je posebnu težinu zahvaljujući njegovoj prirodnoj harizmi i autentičnosti.

Stanojlo Milinković nije bio samo legenda na filmu – bio je i posvećen porodici. Imao je petoro dece i 13 unučića, kojima je, kako pričaju, bio stub i izvor dobrog humora i života punog priča.

Umro je 2000. godine u 91. godini života, ostavljajući iza sebe ne samo porodično nasleđe, već i filmsku legendu koja traje generacijama. Njegova rečenica iz „Ko to tamo peva“ i dalje izaziva smeh i nostalgiju kod svih koji vole domaću kinematografiju.

Iako je njegova filmska minutaža bila minimalna, Stanojlo je dokazao da prava karizma i inteligencija prevazilaze broj rečenica ili minuta na ekranu. Njegova pojava i humor, kombinovani sa karakterističnim glasom i gestikulacijom, učinili su ga neponovljivim likom domaće filmske scene.

Danas, ime Stanojlo Milinković simbolizuje talenat koji se ne meri vremenom na ekranu, već sposobnošću da ostavi neizbrisiv trag u srcima publike.