U vrtlogu dodira

Sve je izgledalo kao stvarnost, a ne kao san…Plesala je sa Rikardom na mesečini, na podijumu od meke trave, uz čarobnu muziku čiji ih je ritam navodio da joj se potpuno prepuste. Držala mu je glavu na ramenu dok ju je on privijao uz sebe i njihao je lagano. Bili su stopljeni sa božanstvenim zvucima, sa sjajem zvezda, sa toplim noćnim vetrom, jedno sa drugim. Dozvolili su da ih talasi muzike odnesu daleko, tamo gde su nestajale sve brige, gde su se rušile sve barijere, gde je postojala jedino ljubav.
Pobunila se kada je Rikard pokušao da je odvoji od sebe. A onda… Shvatila je da mu je strast zasvetlila u očima. Da joj se zavodljivo osmehivao. Dopao joj se sopstveni odraz u njegovim sivim očima. Dopalo joj se to što je počeo da je ljubi, izrazito senzualno i nežno.
Sva se istopila od Rikardovih poljubaca. Osećala je kako joj njegove usne ljube svaki delić tela, svaki atom bića. Srećna, kako nikada nije bila, uzvraćala mu je poljupce, ne krijući koliko ga je volela, koliko ga je želela.
Iznenada, Rikard ju je uštinuo za zadnjicu. Toliko snažno, da ju je to zabolelo.
A to ju je i probudilo…
Zadihana i zagrejana, Lenarda se naglo uspravila u krevetu.