Kasnila je već više od dva sata, i Flečer je sigurno nestrpljivo čeka na ranču. Nadala se da će on shvatiti da nešto nije u redu i poslati joj pomoć. Bacila je pogled na polja pamuka duž pustog druma i dozvolila je da je preplave uspomene na njenog bivšeg muža.
Zašto sada očekuje njegovu pomoć, kada se svim silama trudila da bude nezavisna, od momenta čim ga je upoznala pa sve do razvoda, pre dvc godine. Znajući kako on prezire zavisnost, uvek se trudila da bude jaka i nezavisna, kako je on želeo. Flečer ju je naučio da se snalazi u svakoj situaciji. To znanje joj je dobrodošlo, priznala je sebi, kada se zaposlila kao geolog u Firmi Barton, Hejns i Robins i morala često da putuje. Bila je jedina žena u timu i svakodnevno je morala da dokazuje svoje znanje i veštinu u poslu. Njena sposobnost da pronađe naftu bila je neosporna, ali je uvek, iznova, uočavala sumnjičavi pogled pri upoznavanju sa novim klijentom.
Kejsi je naučila da svojim gustim crnim trepavicama sakriva ljutnju, koja je sevala iz njenih očiju. Muškarci. Nisu bili sposobni da ozbiljno prihvate jednu ženu kao kolegu i profesionalca. Ili su se cinično osmehivali, ili su je požudno gutali očima. Nesvesno se namrštila, ali je brzo prstima prešla preko čela. Nekad je to Flečer radio umesto nje. Njegov nežan dodir i vedri pogled plavo-sivih očiju uvek su uspevali da joj poprave raspoloženje.
Nikada Flečer nije sumnjao u nju, i nikada se nije ponašao pokroviteljski, kao drugi muškarci. Verovao je da je sposobna da učini sve što naumi.
Podrška, vera i ljubav su bile osnove njihovog odnosa Verovatno bi bio razočaran da zna koliko je želela njegovu podršku, dok je radila doktorsku disertaciju iz geologije.
Proglasivši sebe za njenog mentora, bio joj je najstroži kritičar. Nije dozvoljavao ni pritužbe ni neuspehe. Najviše je mrzeo kada ljudi dozvoljavaju svojim slabostima da se pokažu. Kejsi nikada sebi nije dozvolila taj luksuz, jer bi to značilo gubitak njegove ljubavi. Ipak, na kraju je izgubila njegovu ljubav, pomisli ogorčeno.
U mislima vide njegov lik. Njegovo preplanulo, od teksaškog vetra malo naborano lice, uokvireno plavom razbarušenom kosom. Ma koliko se trudio, nikada nije mogao da ukroti svoju kosu. Plave trepavice skrivale su sve emocije koje nije želeo da otkrije. Osetila je grč u stomaku, od te gorko-slatke uspomene na njega. Videla ga je u mislima kako leži na satenskim jastucima, mišićav i preplanuo. Dok se ona polako svlačila, iz njegovih očiju izbijala je neskrivena želja. To je bila njihova igra. Ko će duže izdržati da ne priđe onom drugom. Oboje su uživali u svojim pobedama i porazima.
Nije bilo sumnje, uvek ju je želeo. Ali, da li mu je bila potrebna, pitala se? Zato je, posle dve duge godine ćutanja, bila šokirana kada je primila njegov telegram.
