Proslavila se uz Vlada Georgieva, pa počela da ređa hitove koje svi obožavamo: Većina Srba ima pogrešnu sliku o njoj, a u 5. deceniji izgleda nikad bolje

Tijana Bogićević već godinama važi za jedan od najautentičnijih ženskih vokala domaće muzičke scene, a njena muzika je po mišljenju mnogih pravo malo remek-delo emocije i iskrenosti. Svoja muzička čuda stvarala je strpljivo, kvalitetnim notama i hrabrošću da ide putem koji nije uvek bio najlakši. U vremenu brzih hitova i prolaznih trendova, ostala je dosledna kvalitetu i sebi, gradeći uspešnu karijeru bez ijedne mrlje.

Kod Vas se krčka svašta nešto novo, uskoro izlazi i pesma sa Marčelom, kako je došlo do saradnje i kakav utisak je na vas ostavio naš poznati reper?

– Pesmu “Lek za bol” je napisao Dušan Alagić i ideja nije bila da to bude duet. Međutim, meni je falio taj neki muški osvrt na celu tematiku i želela sam da se sve to uradi baš sa Marčelom. Marčelo je jeden veliki umetnik, pre svega, i nije bilo sumnje da će napisati vrhunske stihove. Kada poslušate pesmu znaćete o čemu se radi, a ja sam izuzetno ponosna na ovu saradnju.

Pre nekoliko dana dobili ste Naxi zvezdu za pesmu “Zovi me kad ti se plače”. Koje emocije budi u Vama ta numera i šta Vas najlakše rasplače?

– Izuzetna mi je čast dobiti nagradu za pesmu godine, a posebno što je u pitanju pesma koja je bila mali iskorak u odnosu na ono što sam do tada snimala. Pesma je u latino ritmu i drago mi je da je jedna razigrana, brza numera postala omiljena kod publike. Mene najlakše rasplače kada počnem da pričam o mami, jer i dalje nisam potpuno prihvatila da je više nema. Pogode me neke teške životne priče i uvek kada vidim da deca, stari ili životinje pate. Zapravo sam najmanje u životu plakala zbog ljubavi.

Nedavno se održala i “Evrovizija”, na kojoj ste i Vi svojevremeno učestvovali, šta danas mislite o tom takmičenju i o pobedničkoj pesmi? Sa druge strane, kako Vam se činio naš predstavnik?

– Bila sam deo stručnog žirija kada se dešavao festival “PZE”, grupa “Lavina” i pesma “Kraj mene” su apsolutno bili moji favoriti. Drago mi je da smo poslali jednu pesmu drugačijeg žanra nego što je to bilo do sada i da smo skrenuli pažnju naroda na to da postoje bendovi koji se na jednom visokom nivou bave alternativnim pravcima. Ponosna sam na momke i nastup je bio fenomenalan. Međutim, “Evrovizija” je samo jedan projekat više u karijeri umetnika i ja im pre svega želim puno snimljene originalne muzike i jednu pravu uspešnu muzičku karijeru.

Takođe, bili ste gost na koncertu Jakova Jozinovića, šta kažete o euforiji koja se diže oko imena ove mlade muzičke zvezde i kakav je utisak ostavio na Vas?

– Jakov je jedan predivan i talentovan mladi čovek koji, pre svega, jako voli muziku. Kada to spojite sa dobrom energijom koju širi oko sebe, onda ne možete da ostanete ravnodušni. I njemu od srca želim uspešnu karijeru ispunjenu diskografijom.

Šuška se da i Vi pripremate solistički koncert u Sava Centu, kada ga možemo očekivati?

– Još uvek nismo zvanično objavili datum, ali koncert je zakazan za sam kraj godine. Izuzetno sam uzbuđena zbog toga i ne mogu da dočekam da počnemo sa probama i pripremama za njega.

Rekli ste jednom prilikom da niste ljubitelj narodne muzike i da uz nju ne možete dobro da se provedete, a da li postoji bar jedna pesma iz tog žanra koja vam dira dušu?

– Pomalo grubo zvuči ta izjava sad ovako kada čitam i ne bih da ispadne da se ja tu nešto foliram i pravim važna. Narodna muzika je svuda oko nas i ne možete baš da je izbegnete. Nije da ne mogu nikako da se provedem ako, na primer, sa društvom odem u kafanu, ali ako biste meni dali da biram, izabrala bih strane i domaće pop i rok hitove pretežno iz prošlog veka. Uz to bih mogla da igram do jutra. Postoje narodne pesme koje volim, naravno, i to više njih. Nisam baš do te mere isključena da ne volim ništa.

Kako se sećate svojih muzičkih početaka? Prvi ozbiljniji korak napravili ste sa Vladom Georgievim.

– Sa Vladom sam provela devet godina na bini i to je bio ceo jedan život pre nego što sam snimila svoju originalnu muziku. Vlado je bio ogromna zvezda od momenta kada se pojavio na sceni i sigurno da je ta saradnja uticala moj način razmišljanja i viziju sebe u budućnosti. Mnogo toga sam upotrebila u svojoj karijeri što sam naučila tamo.

Kako je Vaša porodica reagovala kada ste odlučili da ćete se baviti javnim poslom? Da li su Vas odmah podržali ili i nisu bili baš za to?

– Moja porodica nije znala šta sa mnom da radi, jer niko nije bio ni približno upućen u muzički svet. S obzirom da sam ja pokazala talenat za muziku od kad sam bila jako mala devojčica i sama sebi odredila “šta ću biti kad porastem”, već sa četiri ili pet godina, oni nisu imali drugog izbora nego da podrže. Moj izbor da se time i profesionalno bavim je bio potpuno logičan sled. Mislim da me ne bi podržali da sam rekla da ne želim da se bavim muzikom (hahahah).

Imate stariju i mnogo mlađu sestru, kako se slažete?

– Da, starija sestra Aleksandra je samo 13 meseci starija od mene, a Anastasija je mlađa čak 17 godina. Aleksandra živi u Parizu sa svoje troje dece i ne viđamo se onoliko često koliko bismo volele, pa jedva čekamo odmore i raspuste da se svi okupimo. Anastasija je, s druge strane, u svom mladalačkom filmu i najviše vremena provodi sa društvom, a mi joj dođemo kao kombinacija mame i sestre. Važno je da smo uvek tu jedna za drugu i da možemo da računamo jedna na drugu u svakom momentu.

Imate 44. godine, a izgledate nikad lepše i neuporedivo mlađe, kako Vam to polazi za rukom?
– Nije mi cilj da izgledam mlađe, nego dobro u svakoj fazi svog života. Kada brinem o sebi onda se dobro i osećam, pa to još više doprinosi tom “mladalačkom duhu”. Takođe mislim da bavljenje muzikom ne da čoveku da ostari. Pogotovo ako se bavite na način na koji se ja bavim, a to je da uživate u svakoj pesmi i svakom koncertu. Zdrava ishrana, briga o mentalnom zdravlju i redovni treninzi takođe su vazan deo – nista ne pada s neba.

Vodite računa da mnoge detalje iz privatnog života sačuvate samo za sebe, da li poštoji nešto što biste voleli da javnost zna o Vama, a to do sada nije čula? Delujete kao još zanimljivija i opuštenija osoba kada se ugase kamere.

– Možda bih volela da me javnost upozna, napokon, zapravo kakva sam. Ne namećem se i nisam često u medijima, pa je onda ljudima ostalo da proizvoljno sklope sliku o meni. S obzirom da su mi najveći hitovi tužne balade i da su pevački zahtevne, mnogi misle da sam neka ozbiljna i nedostupna zena. Istina je potpuno drugacija i to publika zapravo shvati kada dođe na neki od mojih koncerata. Tu se mi isplačemo i od smeha, ne samo zbog tužnih pesama – zaključila je Tijana za naš magazin.