Nobuko Nakano je otkrila zašto neki ljudi deluju kao da ih sreća stalno prati — i zašto to nema mnogo veze sa slučajnošću ili “magijom”. Prema njenim istraživanjima, razlika između “srećnih” i “nesrećnih” ljudi najčešće leži u načinu na koji funkcioniše mozak, kao i u svakodnevnim navikama koje oblikuju percepciju sveta.
Mnogi veruju da se sreća dobija rođenjem, dok drugi stalno nailaze na prepreke. Međutim, Nakano ističe da „srećni ljudi“ ne dobijaju poklone sudbine, već njihov mozak jednostavno drugačije obrađuje informacije i prilike.
Ona je japanska neurobiološkinja, diplomirala na Univerzitetu u Tokiju i autorka knjige “Sreća koja uvek dolazi: Japanska metoda za privlačenje sreće”. Svoje nalaze predstavila je i u tekstu za Guardian, a preneli su i drugi mediji.
U nastavku su ključni zaključci njenog istraživanja.
1. Mozak “srećnih” ljudi drugačije filtrira stvarnost
Nakano objašnjava da način na koji osoba interpretira okolinu direktno utiče na osećaj sreće. Ljudi koji sebe doživljavaju kao srećne češće primećuju prilike, nova poznanstva i mogućnosti, dok se “nesrećni” fokusiraju na pretnje, greške i rizike.
Jednostavna afirmacija poput “biću srećan” može da utiče na način rada mozga kroz efekat samoispunjavajućeg proročanstva. U tom slučaju, prefrontalni korteks počinje aktivnije da prepoznaje pozitivne ishode i mogućnosti, dok se pažnja selektivno usmerava ka „korisnim signalima“ iz okruženja.
Foto: Shuterstock
2. Nedostatak sna direktno umanjuje osećaj sreće
Prema njenim nalazima, stanje mozga i hemijski procesi u telu snažno utiču na subjektivni osećaj sreće. Ključnu ulogu ima serotonin, koji zavisi od kvaliteta sna, dnevne rutine i izlaganja prirodnom svetlu.
Hronični nedostatak sna povećava nivo kortizola, hormona stresa, zbog čega se pažnja sužava i osoba sve teže uočava pozitivne prilike.
Ishrana bogata triptofanom (poput jaja i ribe), stabilan ritam spavanja i boravak na dnevnom svetlu pomažu da se održi neurohemijska ravnoteža i šira percepcija okoline.
3. “Zdravi egoizam” kao preduslov motivacije
Srećni ljudi, prema Nakano, imaju izraženiju sposobnost da postave lične granice i da ne žive isključivo u skladu sa očekivanjima drugih.
Ona ovo naziva “zdravim egoizmom” — stanjem u kojem osoba jasno prepoznaje svoje potrebe i ne potiskuje ih. Takav pristup stabilizuje dopaminski sistem, koji je odgovoran za motivaciju i osećaj zadovoljstva.
Umesto spolja nametnutih ciljeva, prioritet postaje ono što zaista izaziva unutrašnju motivaciju.
Foto: Shutterstock
4. Upornost povećava verovatnoću uspeha
Jedan od ključnih zaključaka odnosi se na istrajnost nakon neuspeha. Ljudi koji nastavljaju da pokušavaju uprkos greškama imaju statistički veće šanse da postignu uspeh.
Nakano se poziva na modele iz teorije igara, prema kojima odustajanje nakon nekoliko neuspeha drastično smanjuje šanse za pozitivan ishod, dok upornost vremenom povećava verovatnoću uspeha.
5. Spontanost povećava “šanse za sreću”
Male, neočekivane odluke — poput promene rutine, izbora nove rute ili spontanog razgovora — funkcionišu kao povećanje broja “mogućih ishoda”.
Takve situacije povećavaju verovatnoću da se osoba nađe u povoljnim okolnostima, jer izlazi iz ustaljenih obrazaca ponašanja.
Foto: Shutterstock
6. Društvene veze kao ključni faktor sreće
Širi društveni krug povećava šanse da se osoba nađe na pravom mestu u pravo vreme. Nakano ističe da društvena otvorenost direktno utiče na broj neočekivanih prilika koje se pojavljuju.
Aktivan društveni život, nova poznanstva i spremnost na interakciju povećavaju „gustinu“ potencijalno srećnih slučajnosti.
7. Paradoks velikodušnosti
Jedan od zanimljivijih nalaza jeste da nesebično pomaganje drugima aktivira centre zadovoljstva u mozgu snažnije nego lična dobit.
To znači da činovi velikodušnosti ne utiču samo na druge, već i na sopstveni osećaj ispunjenosti i sreće.
Sreća kao veština koja se može razvijati
Savremena neurobiologija sve više ukazuje na to da se sreća može “trenirati”. Ključni elementi su kvalitetan san, smanjenje stresa, fizička aktivnost, razvoj pozitivnog načina razmišljanja i upornost.
Prema Nakano, promena svakodnevnih navika može postepeno promeniti način na koji mozak percipira svet — a time i subjektivni osećaj sreće.
