U sredu uveče, Bek Vinfild je sačekao Marinu ispred kuće, a onda su se odvezli u „Sandal”. Bio je to najelitniji restoran u Hot Springsu.
Osećala se malo čudno kada ju je on uhvatio za ruku i uveo je u lepo uređenu dvoranu.
Ovde su bili ozbiljni ljudi među kakvima se ona nikad nije kretala.
U prvom trenutku, kada su seli, među njima je vladala neka napetost, pa su neko vreme samo ćutali. Međutim, nešto kasnije se pokazalo da je Bek veoma šarmantan čovek i Marina je prestala da bude nervozna.
Konačno se sasvim opustila i počeli su da razgovaraju o svemu i svačemu.
Marina prosto nije mogla da shvati kako je večera tako brzo protekla.
Uskoro je počeo i kabaretski program, pa su se odlično zabavljali.
Posle toga Bek ju je odvezao kući.
Hoćete li mi dozvoliti da vas ponovo vidim? – upitao je na rastanku.
-Ja… da, volela bih.
-Da li ste slobodni u petak? Voleo bih da vas odvezem na igranku. Odavno nisam igrao. Ali… – na njegovim usnama zaigrao je osmeh – … ovo je ipak nešto posebno. Dakle, u petak dolazim po vas.
Marina je lagano otvorila vrata. Ušla je u hol i mislila je da svi spavaju. Međutim, iz dnevne sobe je provirila njena majka.
-Stigla si, Marina. Da li si se lepo provela?
-Jesam – odgovorila je Marina i ušla u sobu. A kad je skinula ogrtač, majka ju je pogledala.
-Odakle ti ta haljina? – upitala je.
-Pozajmila sam je u butiku.
-Ti si pozajmila haljinu? Zašto? Gde ste to bili kad ti je bila potrebna takva haljina?
-Otkad to traje? – upitao je otac.
-I kako to da te izvodi u tako otmen restoran?
