Često se dešava da što se više neko trudi da bude “prijatan” ili koristan drugima, to češće oseća osećaj neprimetnosti i nezadovoljstva. Dugotrajno samoprijavljivanje i stalno stavljanje potreba drugih ispred svojih može prestati da bude viđeno kao hvalevredno i postaje “pozadinska buka” koju drugi uzimaju zdravo za gotovo.
1. Odlaganje sopstvenih želja
Ljudi često odlažu svoje potrebe i želje zbog tuđih zahteva ili očekivanja, što može dovesti do iscrpljenosti i unutrašnje praznine. Mali ustupci koje činimo iz navike ili straha da ćemo nekoga uvrediti često potiskuju ono što zaista hrani dušu. Neizrečene želje i dugoročno odlaganje sopstvenih potreba mogu stvoriti osećaj nezadovoljstva i frustracije.
Foto: Shutterstock
2. Preuzimanje tuđih problema
Pomoć drugima je prirodna i važna, ali kada neko konstantno preuzima tuđe probleme, može se dogoditi da sam postane preopterećen. Istinska podrška znači pratiti i biti uz osobu koja se suočava sa izazovima, ali ne i “vući je” kroz njihove probleme. Prekomerno angažovanje vodi do emocionalnog umora i osećaja odgovornosti koja nije opravdana.
3. Pretvaranje da je sve u redu
Sakrivanje pravih osećanja iza lažnog osmeha može biti štetno za mentalno i fizičko zdravlje. Ljudi se često plaše da pokažu slabost ili tugu, misleći da će uznemiriti druge. Međutim, potiskivanje emocija može dovesti do stresa, glavobolja i emocionalne iscrpljenosti. Biti iskren prema sopstvenim osećanjima znači prihvatiti i priznati slabosti bez straha od odbacivanja.
Foto: Shutterstock
4. Opravdavanje izbora i postupaka
Stalno objašnjavanje svojih odluka i postupaka stvara osećaj da je svaki izbor podložan oceni drugih. Takav pristup umanjuje samopouzdanje i može voditi u bespotrebnu krivicu. Život ne mora biti logičan ili prihvatljiv za sve; važno je donositi odluke koje odražavaju unutrašnje vrednosti i prioritete, a ne tuđa očekivanja.
5. Prilagođavanje vrednostima drugih da bi se izbegao sukob
Prilagođavanje ličnih vrednosti da bi se izbegli sukobi može dovesti do gubitka identiteta i unutrašnje nezadovoljnosti. Granice između sopstvenih želja i očekivanja drugih postaju zamagljene. Autentičnost i iskrenost su ključni za mentalno zdravlje i kvalitetne međuljudske odnose.
Povratak sebi
Postavljanje granica i smanjenje prekomernog žrtvovanja za druge ne znači sebičnost. To je način da se očuva sopstveno mentalno i emocionalno zdravlje. Omogućava osobi da gradi odnose u kojima ne mora da se pretvara, objašnjava ili stalno pristaje na kompromis. Prava povezanost dolazi kada se u blizini nalaze oni koji prihvataju osobu onakvom kakva jeste, bez potrebe za predstavom ili dodatnim “herojstvom”.
