Posle rođenja svog prvog deteta, Elif Šafak doživela je duboku ličnu krizu. Opterećena krivicom, anksioznošću i zbunjena zbog nove, majčinske uloge, istaknuta romansijerka prvi put u životu prestala je da piše.
„U ovoj intimnoj, dirljivoj ispovesti, poznata turska književnica Elif Šafak traži u sebi odgovore na pitanje kako žena može naći ravnotežu između materinstva i karijere…. Šafak uživa u svojoj samostalnosti i odbija da ignoriše strahove vezane za uticaj braka i dece na onaj najsredišnjiji deo njenog bića – na spisateljicu u njoj. Suočava se sa svim međusobno zaraćenim aspektima svoje ličnosti (izuzetno duhovito iskarikiran kao unutrašnji „harem“ suprotstavljenih glasova) i prekopava po životima drugih spisateljica u potrazi za spoznajom. Impresivni su ti veličanstveni glasovi o kojima govori – među njima su Virdžinija Vulf, Doris Lesing, Žorž Sand, Lujza Mej Alkot, Zelda Ficdžerald, Silvija Plat… Spisak je veoma dugačak i niko se nije slučajno našao na nemu. Šafak ima svoje razloge što razmišlja o svim životima koje pominje, uključujući i sopstveni, i šarmantnom ali čeličnom snagom volje ubeđuje čitaoca da potraži odgovore zajedno s njom.
Njena strast prema književnosti je zarazna, a njena borba s postporođajnom depresijom i spisateljskom blokadom dodatno naglašava koliko svi moramo misliti o ovome.
Predivno napisano, Crno mleko Elif Šafak je epska poema posvećena svim ženama ovog sveta.“
– Kolin Mondor
