Dajana Palmer
-To nisi smela da učiniš! – jauknula je Ketrin. gledajući izbezumljeno svoju najbolju drugaricu. – Bar ne za Novu godinu! Ada je bila bleda i zbunjena.
Ali, Keti… – počela je oprezno – sada imamo veliki slan. Osim toga, li i ja ćemo ići na razne zabave i na bal kod Tomsonovih… Videćeš da će sve biti u redu. Nećeš ni primetiti da je on ovde.
Primetiću – rekla je Keti kratko. Njena zlatno crvena kosa presijavala se na svetlu dok su joj smeđe oči bleštale.
To nam je prva Nova godina bez majke – pokušala je Ada ponovo. – On nema nikoga sem mene.
Mogla si da odeš na ranč i tamo provedeš Novu godinu – sugerirala je Keti mada se užasavala te mogućnosti.
-1 da te ostavim ovde samu? Kakva bih ja bila prijateljica?
Prijateljica koja bi me oslobodila svog užasnog brata! – glasio je žustar odgovor: – Rad na poslednjoj knjizi me je užasno iscrpeo. Jedva sam čekala da dođe, praznik i da se odmorim. 1 kako ću se sada odmoriti pored ligana?!
Biće nam zabavno s njim – promrmljala je Ada tiho.
Ubićemo jedno drugog! – progunđala je Keti. – Ado, zašto me mrziš? Znaš da se ligan i ja ne podnosimo. Nikada se nismo trpeli. Za ime sveta, ne mogu da provedem praznike pod istim krovom s tvojim bratom! Zar si zaboravila šta je bilo zadnji put?
Ada pročisti grlo.
Čuj, planirala si da radnja tvog sledećeg istorijskog romana bude u Vajomingu, zar nije tako, i to na ranču? Ko zna bolje o rančevima u Vajomingu od Lgana? Mogla bi da se posavetuješ s njim … da razmenite iskustva.
Keti je uzdahnula iznervirano.
U suštini – nastavila je Ada – vas dvoje se volite… samo nećete to da priznate.
U suštini – odgovorila je njena prijateljica – ja ga mrzim. Prezirem ga cei im svojim bićem.
Žetva strasti
