U salon je oštrim korakom umarširala stara dama, na čijem licu je lako mogao da se primeti sjaj nekadašnje lepote. Njene žive, nemirne oči odmerile su brzim pogledom ćelu sobu, kao i dvoje malo zatečenih domaćina. Nasmejala se u sebi, prilazeći im. – Draga Elizabeta! Vilijame… – pozdravila ih je. Za njom je poslušno išla mlada devojka u sivom putnom kostimu jednostavnog kroja. Njena smeđa kosa bila je pokrivena isto tako sivom putnom kapom sa širokim obodom. Blago se zarumenela kada joj se pogled zaustavio na divnom mladiću koji je ustao sa sofe i pošao im u susret nekoliko koraka….
4475
