U salon je oštrim korakom umarširala stara dama, na čijem licu je lako mogao da se primeti sjaj nekadašnje lepote. Njene žive, nemirne oči odmerile su brzim pogledom ćelu sobu, kao i dvoje malo zatečenih domaćina. Nasmejala se u sebi, prilazeći im. – Draga Elizabeta! Vilijame… – pozdravila ih je. Za njom je poslušno išla…
