Srce mu se popelo u grlo. Stegao je zube i gledo kroz sužene kapke, govoreći sebi da bi se osećao isto tako i kad bi posmatrao bilo koga drugog u takvoj situaciji. Nije pomagalo.
Nije to ni očekivao.
Trouglasto jedro imalo je oko šest metara u prečniku i bilo obojeno jarkocrveno i plavo. Pod njim, upravljajući spravom pomoću lake prečke lebdela je mala figura obučena u smeđezeleno.
Objektivno govoreći, bio je to veličanstven prizor. Zmaj je klizio lelujajući se, ponirući i dižući se, nošen jakim planinskim vetrom, a njegove blistave boje bile su divan kontrast gustim zelenim i smeđim senkama kao znacima rane zime u dolini i udaljenim snežnim kapama na vrhovima Sijera Nevade. Lukas je posmatrao letačicu, znajući da ga je opazila. Kao da je malo oklevala, a onda je počela da se spušta prema njemu. Automatski se povukao unazad, ostavljajući joj prostor za spuštanje, osećajući kako napetost u njemu raste. Preletela je ivicu stene i noge joj lako dodirnuše tlo.
Potrčala je samo nekoliko koraka pre nego što je zaustavila zmaja. Šiljati vrh sprave dodirnu tlo i ona se izvuče iz nje, pa tek onda okrete glavu da bolje pogleda posetioca.
