Matilda nikad nije sama izlazila na javna mesta, zapravo, čitavog života gotovo ništa nije radila sama. Dok su bile male. Anđela je bila slaba i Matilda je igrala ulogu njene zaštitnice. Braća su uvek pazila na njih, a onda je Matilda kidnapovana kad joj je bilo devet godina.
Potisnula je sećanja koja bi mogla izazvati napad panike. Sad joj je dobro i u poslednjc dve godine nije imala problema.
Napadi su počeli nekoliko godina posle kidnapovanja. Iako njena sestra i braća nikad ništa nisu prigovorili, sigurno im je dosadilo da stalno budu u pripravnosti. A ona je bila umorna od sopstvene slabosti. Mora da se promeni.
Ovo veće je prvi korak u tom smeru. Novinari će poludeti kad se za nekoliko nedelja pojavi kao Matilda na venčanju jednog prijatelja. Mora biti spremna, a ovo je provera.
Spontano je odlučila da pokuša, jer ovo dobrotvorno veće nije bilo u planu kad je stigla u Pariz.
Pucala je od ponosa što je sama krenula na put s porodičnog imanja u Spaniji, naravno, privatnim avionom i s telohraniteljima kojima bezrezervno veruje. A ovo je bio sledeći korak u nezavisnost.
Kad ju je Anđela upitala može li provesti vikend u Londonu sa svojim partnerom, Matilda je odgovorila potvrdno. Njena je sestra treperila od uzbuđenja pričajući o šeiku Tariku, očito joj je mnogo značio.
Matildi se činilo primamljivim da provede jednu noć sama u stanu iznad modne kuće. Međutim, kad je veće palo, obuzeo ju je očaj.
Da li će ona ikad doživeti romantičnu aferu? Njena osećanja prema muškarcima bila su ambivalentna. Posle očeve smrti paparaci ih nisu ostavljali na miru i umnogostručio se njen strah od muškaraca, pa su učestali i napadi panike.
Godinama nije dopuštala nijednom muškarcu da joj priđe. Selila se s jednog bezbednog mesta na drugo, najčešće okružena ženama telohraniteljima. Povremeno su je braća upoznavala s nekim od svojih prijatelja, ali i da je poželela da se s nekim spetlja, braća joj to ne bi dozvolila.
Arslan, najbliži prijatelj porodice, bio je jedini muškarac kom je verovala. On je stidljivi zaludenik kompjuterima, koji je onomad pomogao policiji da je lociraju i vrate porodici. Volela ga je kao prijatelja i spasioca, ne kao muškarca.
Njegova veridba doprinela je tome da ona izađe iz svog „zatvora”. Za njega bi sve učinila. Ako je želeo da ona prisustvuje njegovom venčanju, ona će, naravno, to učiniti iako to znači da će se pokazati u mnoštvu, na javnom mestu.
Sada kad je u stanju da živi normalno, poželela je da promeni pravila igre. Želela je da se. kao i njena sestra, raduje vikendu s nekim do koga joj je stalo. Želela je da bude onakva kakva bi bila da nije kidnapovana i maltretirana. A to se neće desiti ako i dalje bude živela izolovano.
