Uz narod Piraha vezuju se mnoge zanimljivosti koje su za savremenog čoveka neverovatne, ali oni u svom izolovanom svetu žive srećno i neopterećeno. Ne koriste reči koje opisuju vreme, sporazumevaju se zvižducima i neartikuliranim uzvicima i doslovno žive u sadašnjem trenutku. Za njih je pojam vremena nevažan, uživaju u svakom danu, a imena dobijaju još dok su u majčinoj utrobi.
Pleme Piraha živi pored reke Majsi, pritoke reke Marmelos, u netaknutoj divljini brazilske prašume. Sebe smatraju narodom koji se u velikoj meri razlikuje od ostalih brazilskih plemena, pa se stoga nazivaju hiaitsiihima. Prema njihovom ukorenjenom sistemu verovanja povezanom sa kosmologijom, dobijaju svoje prvo ime pre rođenja jer veruju da ono određuje njihov karakter i sudbinu. Tokom života imena im se menjaju u zavisnosti od nivoa i trenutne slike kosmičkih sila.
Narod Piraha živi uz reku Majsi. Za njih ne postoji tipičan koncept vremena, odnosno vremenske odrednice koje bi odvajale prošlost, sadašnjost i budućnost. Osim toga, ono po čemu su možda najpoznatiji jeste to što gotovo uopšte ne koriste reči koje označavaju vreme, a nikada ne verbalizuju boje. Sporazumevaju se zvižducima, uzvicima i uz svega tri zamenice. Ne koriste nikakve metode brojanja, osim što postoji reč „hoi“ koja najviše može da označi broj 1 ili količinu „malo“. Zanimljivo je da većina muškaraca iz plemena razume portugalski, ali se njime ne zna izražavati.
Foto: Printscreen Youtube
Za njih jezik, onakav kakav mi poznajemo, ne znači mnogo – oslanjaju se na način na koji je nešto izgovoreno, tačnije na intonaciju, pa se tako na većim udaljenostima dozivaju i orijentišu. Kada love, koriste luk i strelu, a najčešći plen su im ribe i majmuni čije meso jedu. Koliko ne planiraju unapred, pokazuje i način na koji „sade“ biljke – dok jedu, prosto ispljuju seme oko sebe. Nisu skloni pravljenju sopstvenog oruđa i oružja, ali ako naiđu na neki deo koji je neko drugi izgubio, trajno će ga „pozajmiti“.
Mnoga amazonska plemena očuvala su desetine godina star način života svojih predaka duboko u šumama. Ljudi iz plemena Piraha poznaju samo tri vrste odnosa: odnos sa detetom, roditeljima i sa braćom i sestrama. Budući da imaju jednostavno poimanje društvene strukture, kod njih ne postoji hijerarhija niti iko poseduje bilo kakvu imovinu. Jedu jednom do dva puta dnevno, a isto tako malo i spavaju. Naime, u ovom plemenu vlada uverenje da je san štetan i da ljude čini ranjivima. Štaviše, veruju da će se nakon dubokog sna probuditi kao potpuno druga osoba.
1/3
Pogledaj fotogaleriju
Pleme Parha živi u sadašnjem trenutku i to je ključ njihove sreće Foto: Printscreen Youtube
Pošto im je pojam anatomije stran, ne poznaju koncept starenja i veruju da prelaze iz jednog tela u drugo. Svakih šest do osam godina menjaju svoja imena, koja u sebi sadrže oznake starosti, odnosno ukazuju na to da li je neko otac, majka i slično. Ono što najviše poštuju jeste ravnopravnost. Ne postoji vođa niti bilo kakvo društveno nadmetanje. Svi su jednaki i imaju ista prava. Možda baš zato nikada niko iz ovog plemena nije otišao u savremeni svet, iako je imao priliku.
U savremenom svetu mnogi posežu za knjigama samopomoći kako bi naučili da žive u trenutku. Za Piraha to je trajno stanje uma i način života. Sama činjenica da ne razmišljaju kroz dane, nedelje, mesece i godine to i potvrđuje. Ne opterećuju se prolaznošću, a decu – sa kojom razgovaraju na isti način kao i sa odraslima – od rođenja uče takvom pogledu na život, piše putnikofer.hr.
Deca se igraju sa životinjama, duhovima i cvećem, pa im igračke nisu ni potrebne. Porodica i bliski odnosi su veoma važni Pirahama, ali ne predstavljaju ograničenje za članove zajednice. Na primer, kada muškarac i žena zajedno provedu noć u džungli, oni sami odlučuju da li će postati par ili ne. Od nikoga se ne očekuje da zauvek ostane sa svojim partnerom. Štaviše, ako osoba koja je već u vezi provede noć sa nekim drugim, ima pravo da odluči da li će ući u novu vezu ili se vratiti svom supružniku. Kao ni vreme, ni zameranje i osveta nisu nešto čime se Piraha ljudi bave.
