Zaborav briše sve

Jednog jutra, početkom marta, odlučila je da sa Metjuom ozbiljno porazgovara. Želela je da stvari dovede na svoje mesto. Prikupljala je snagu, a zatim stala ispred njega i rekla:
– Imaš li, dušo, danas malo vremena za mene? Kad god nameravam sa tobom da razgovaram uvek se ispreči telefonski poziv tvojih pacijenata ili neki neodložan posao.
Nije znao šta ona to namerava. Ali, kada mu se tako lepo obratila, nije imao srca da je odbije. Ipak, ne previše ljubazno, upitao je.
– Zašto sam ti potreban? Znaš, treba da se obrijem. Žurim na posao.
– Metju, ja ovako dalje više ne mogu!
– Ne razumem te, Tamara, šta to ne možeš? – Pogledao ju je u ogledalu znatiželjno.
– Ne mogu više da živim kao do sada… ovo je za mene pravo mučenje – glas joj je bio na ivici plača. – Moramo da porazgovaramo.
– Slušam te.
Počeo je mehaničkim pokretima da nanosi kremu za brijanje na lice.
Ljubavni vikend roman 3253
– Osećam se zapostavljenom! – be-sno je reagovala na njegovu ravnodušnost. – Kad god poželim da nekoliko dana odvojim za nas… da se posvetimo jedno drugom, ne mogu jer se ispreče tvoji pacijenti i tvoj posao. Zaboga Metju, i ja sam žena od krvi i mesa, željna milovanja i nežnosti… željna da pored sebe imam muža sa kojim ću moći da razgovaram i da se volim kao nekada.
– Ali, Tamara, takav je moj posao – raširio je nemoćno ruke. – Kao doktor koji obavlja privatnu praksu uvek moram da budem na raspolaganju pacijentima. Bolest i nesreće ne pitaju da li je nedelja ili radni dan, da li je podne ili duboka noć. Drugim rečima, kada zatreba moram da reagujem.
– Znam, ah ne mora sve to da bude tako precizno… na perfekcionistički način. Imam utisak da prosto očekuješ da te pacijenti pozovu da bi mogao da odeš. Ranije, na početku našeg braka, znah smo za vikend da odemo na izlet u ono malo, prijatno seoce… Stark se zvalo, pa čak i da prenoćimo tamo. Tada je čitava noć bila samo naša i niko nas nije uzne-miravao. Često si znao da me izvedeš u pozorište ili u operu koju bismo ne-uznemiravani odgledali do kraja.
Četkom je sapunjao lice i ćutao.
– A pogledaj šta se sada dešava sa nama, i to unazad, evo, već šest godina? Ne samo preko dana nego i u glu-vo doba noći zazvoni telefon i gospodin Metju, kao zapeta puška, polazi. Sećaš se da se dešavalo da nas i kad vodimo ljubav prekinu. Tako smo i seks proredili.
– Ranije nisam imao toliko pacijenata. Moja lekarska praksa, tada, nije bila toliko razvijena – okrenuo se prema njoj. – A dobro znaš da povećan broj pacijenata uvećava i moju platu.
– Ranije si znao, bez obzira na posao i platu, da me obasipaš sitnom pažnjom i nežnošću. A sada, dobro jutro na početku dana i laku noć kada odeš na intervenciju. Željna sam da me poljubiš… da me kao nekada pogladiš po kosi i da pričaš sa mnom. A i ova kuća traži da se, povremeno, poradi na njoj i popravi ono što je dotrajalo.
Ćutao je, nervozno povlačeći brijačem po koži.
– Daj bože da se varam – nastavila je, gledajući ga u leđa kao da se njima obraća – ali izgleda da je jednolična bračna svakodnevica prosto
pojela našu ljubav. Kod ljudi koji se vole, bez obzira na godine bračnog staža, sumorna jednoličnost ne može da nađe pogodno tlo. Njihova ljubav je neuništiva.
Videla je da se njene reči odbijaju od njega kao kišne kapi o prozorsko okno i da se rasprskavaju u prazno. Bila je svesna da je njihov brak zahvatila ozbiljna kriza.
– Možda bi korisnije bilo kada bi taj svoj perfekcionizam počeo tako zdušno da primenjuješ i u braku -završila je sa nepotrebnim cinizmom. Ah to je bilo jače od nje.
Tišina je zavladala dok se umivao nad lavaboom. Kada se obrisao, ponovo se okrenuo prema njoj.
– Ako ti nije dobro sa mnom, izvoli idi. Sigurno već imaš savetnike koji ti to preporučuju da uradiš. Već ih čujem kako govore: „Šta tražiš sa osobom koja ti ne nudi ništa osim problema?”. Sigurno u tome prednjači tvoja majka koja me, uostalom, nikada nije ni volela.
Prekipelo joj je. Razočarana i be-sna, uzvratila je:
– Moja majka je samo jednom rekla nešto na tvoj račun i to pre nego što smo se venčali. Ah kada je videla da sam odlučna u svojoj nameri, samo je dodala da sigurno u tebi vidim nešto što niko drugi ne primećuje. I to je bilo sve. Ona zaista nije zaslužila da o njoj tako mishš i govoriš. 

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.