Oznaka: Iva Mili
Vilijam od Vudvorda stajao je pored prozora svog zamka i posmatrao kako se mesec konačno pomalja iza oblaka. Slaba kišica je prestala da rominja i više nije bila tako crna noć. Nije voleo crne noći. Podsećale su ga na protekle godine, opsade, zveket gvožđa, ranjavanja i gubitke koje je hteo …
Koliko je prošlo od kada je Henri došao kod njega kao mali, preplašeni dečko bez igde ikoga? A vidi ga sada, sa ponosom je pomislio. To je delom i njegova zasluga. Zašto li mu je baš on od toliko šticenika prirastao za srce? Možda što je od prvog dana u …
Bilo je šest sati kada se Tara probudila. Pospano se protežući, polako je otvarala oči. Ispustila je uzdah nezadovoljstva osetivši miris cigareta i crnog vina. Bila je ljuta na Stefana što je sinoć nenajavljeno doveo prijatelje kod nje i što je veče koje je planirala da provede odmarajući se uz dobru knjigu, …
Odmah ga je primetila, čim je ušao u kafe. To nije bilo tako neobično, s obzirom da je bio najlepši, najzgodniji mladić koga je ikada videla. Pogledom je preleteo po prostoriji i seo za mali sto do njenog. Dok je prilazio prema njoj, a ona sva premirala, već je zaboravila …
– Ne plači, dušo, smislićemo nešto, izvući ćemo se iz ovoga – tešila je stariju sestru, iako ni sama nije znala kako da joj pomogne. Srce joj se cepalo pri pogledu na Trejsino bledo lice i crvene oči. Kakva nesreća! Kada bi postojao neki drugi izlaz, razmišljala je grozničavo. A onda …
Šta da radi? I kad bi bila zdrava, nema gde da pobegne. Cela zemlja je preplavljena uhodama. Hroma devojka ne može daleko da odmakne neprimećena. Osim toga, od čega će živeti, čak i kada bi se sakrila u najdalje selo, u najgušću šumu, morala bi da jede i da se …
Mimoišli su se sa lordom Berisfordom. Igrao je sa verenicom. Rouz ih pogleda. Visoka lordova prilika bila bi joj privlačna da nije imao izraz veoma oholog čoveka. A i Beti Sloun, i pored svoje neopisive lepote, imala je neki prezriv sjaj u očima. Rouz je, ne jednom, osetila na sebi …
Fransoa Kotijon ustade iz naslonjače i podje joj u susret. Ona zastade na sred sobe. Nije želela da mu pridje bliže. On joj se galantno i izveštačeno pokloni, kako je to ovde bilo u modi. Glatko izbrijan, namirisan i nakindjuren, bio je ugladjeni dvoranin od glave do pete. Samo je ona znala šta se …
– Hoće li i gospodja Hil biti na večeri kod Henlijevih? – upita ona majku koja udje u sobu. – Verovatno. Budi pristojna prema njoj ovog puta. – Pokušaću. Ali mama, ona toliko iritira svojim komentarima da ću joj jednom tako odbrusiti da neće više zabadati nos u stvari koje je se ne …
Sumrak je već počeo da se spušta na šumarak blizu parohijske kuće. Džilijen Blešet zažalila je, još pre pet minuta, što je ovako kasno pošla u, kako je mislila, prijatnu šetnju kasnog prolećnog popodneva. – Dakle, gospođice, vi odbijate moju ponudu? – mladićevo lice oblilo je gnevno rumenilo. On joj …
“U toj kući nije sve kako treba, dete”, rekla joj je ona još jednom pre nego što je Alisa izašla iz kočije.Posle pola sata udarala je metalnom alkom na ulazna vrata. Nadala se da će uskoro neko doći i otvoriti joj, jer ako se to ne desi, pretila je opasnost …
Skarlet Meklin se udobno smjestila u staru fotelju koja se nalazila u samom uglu prostrane dnevne sobe, porodične kuće. Svoje duge. lijepo oblikovane noge podigla je sa poda i savila ispod sebe. Oduvijek je voljela tako da sjedi, sklupčana. poput mačeta, govoreći da se tako relaksira i odmori. Glavu je …
Kuća je izgledala oronula i kao ukleta. Merion Lendli još više ispravi ledja i pogleda svoju gošću preko šolje slabog čaja. Čekala je da konačno završi uljudni uvod i kaže joj razlog svog dolaska ovamo. Valjda nije još neki od poverilaca? Otac je odavno umro i nadala se da su do sada svi njegovi …
Kejt Finli prikupi oko sebe malo jače svoj ogrtač. Jeza ju je hvatala od ovog broda. Crvotočne grede škripale su i cijukale kao da neće izdržati nalet jačeg vetra, mada ih je kapetan pred polazak uveravao da je brod odličan. Oluja koja je besnela napolju nije je činila tako uverenom da …
U zadimljenom, zamračenom salonu u plemićkom zamku negde u Francuskoj sedelo je desetak muškaraca za kartaškim stolom. Grof Fersen bio je u centru pažnje. – I, šta kažeš, Solijen nije mogao da ti vrati dug? – nasmeja se jedan od učesnika kartaške partije, dobro obučen i nakićen, kao i njegovi …
Edvard Sejzberi zastade na izlazu iz parka. Presela mu je šetnja. Sve vreme ove dve otmene devojke, rodjake njegovih prijatelja izazivale su ga kako je neosvojiv, jer se cuva za neku carobnu, prelepu nepoznatu devojku. Znao je on šta to znaci, bile su ljubomorne. Obe su bile lepe i bogate, ali on se nije …
Feliks Verden strogo je posmatrao kako momci iz gostionice skidaju njegov prtljag sa kočije. – Molim vas, malo pažljivije! – opomenu ih on. Ta posluga nikad ne vodi računa. Njegov sluga nije loš, doduše ponekad voli da se izgubi kad mu je najpotrebniji, ali ovi po gostionicama su pravi bezobrazni lenjivci. …
Devojka mu se zaista svidjala. Otkako je došao, nameračio se na njeno imanje. Bilo je veliko, sa plodnom zemljom, izuzetno privlačno. Isto kao i ona, jedinica i naslednica. I još iz stare, plemićke porodice. Doduše, na dvoru ne bi bila naročito priznata, ali Pariz je daleko. A nije loše ženidbom …
