„Radije bih s njom proveo odmor nego s tobom“, rekao je Keš Mekenzi.
Dejv Grem je pogledom odmjerio rođaka, a onda je okrenuo glavu u pravcu njegovog pogleda. Ugledao je privlačnu mladu ženu, koja je stajala na pokretnim stepenicama. Iznenada je promaja podigla njenu lepršavu, široku suknju, i obojica su ugledala vitke, duge noge.
„Sasvim te razumijem“, primijetio je Dejv.
Keš nije odvajao pogled od ženinog privlačnog tijela. Tanka haljina njene zelene svilene haljine skladno je pratila blage krivine bedara i grudi. Zaista je bila nešto posebno, pomislio je.
Vazdušna struja mrsila je njene guste i već raščupane kovrdže. Keš se zapitao kakav bi sjaj sunčev zrak unio u tu nemirnu kosu nalik na zlatne slapove. Rukom je sklonila pramen koji joj je pao preko čela, i za to vrijeme Keš nije mogao da joj vidi lice. Kročila je sa stepenica i naglo se izmakla da bi izbjegla mladića koji je nosio poštu. Njena torbica je poletjela na tlo dok je žena jedva uspjela da sačuva ravnotežu. Keš je požurio naprijed, dok je mladić spuštao naramak pošte i ljutito se saginjao da dohvati torbicu. Izraz na njegovom licu postao je blaži kada mu se mlada žena ljupko osmjehnula. Bila je brža od mladića i podigla je torbicu prije nego što je iko od prisutnih mogao da joj pomogne.
„Umije li ona da igra golf?“ upitao je Dejv.
„Koga to uopšte interesuje?!“
Kešove plave oči zadržale su se nekoliko sekundi duže na ljepotici koja se žurno probijala kroz grupu muškaraca u sivim poslovnim trodijelnim odijelima, prije nego što je konačno nestala u jednom od hodnika koji su vodili iz prostranog hola na sprat. Neobičan osmjeh je zatreperio na Kešovim usnama.
„Ko je ona, Dejv?“ upitao je.
„Neprijatno mi je da ti kažem. To je Megi Tejlor. Znaš, ona što vodi agenciju za iznajmljivanje sekretarica i ostalog pomoćnog osoblja. Upravo njoj treba da zahvališ što si dobio Viki“, objasnio je Dejv.
Keš se namrštio.
