Rozanino blijedo lice je poprimilo prozirnu boju kada je pročitala telegram Bila je u svom unajmljenom slanu u Madridu i prije samo nekoliko minuta se umorna se vratila iz bolnice u kojoj je stažirala. Nije mogla da vjeruje u to što je čitala, a pisalo je da je njen otac doživio lakši moždani udar i da se sada oporavlja. Rozana je sva pretmula. Ona je dobro znala da njen otac često skriva istinu od nje i sada se plašila da je njegovo zdravstvena stanje ozbiljnije, ali da nije želio da ona to zna i da zbog toga ostavlja svoje obaveze u Madridu.
“Sigurna sam da je nešto ozbiljnije u pitanju,ali da to krije od mene “, rekla je poluglasno. Nije mnogo razmišljala,okrenula je nekoliko brojeva telefona i na svu sreču, jer ranije nikada nije tražila takve usluge, a s obzirom na stanje njenog oca dobila je slobodnih nedjelju dana. Rozana je znala da bi se sutradan zaputila na imanje Zelena dolina i da joj nisu dali dozvolu, ali na svu sreću dobila ju je i tako poštedjela sebe daljih komplikacija. Strahovi i sumnje su je ponovo obuzeli i ona je bila sve ubjeđenija da joj otac nije rekao istinu. Zato je odmah s pakovala svoje kofere i spremila sve potrebno kako bi rano u jutru mogla da krene na put. Trebalo joj je nešto više od sat dobre vožnje do imanja Zelena dolina, koje je bilo oko 130 kilometara udaljeno od Madrida. Rozana je bila ubijeđena da o njenom ocu nema ko da vodi brigu i to ju je najviše uznemiravalo. Bilo joj je žao što se nije nalazila kraj njega u tim teškim trenucima i što nije mogla da mu pomogne. On nije imao telefon i nije mogla da ga pozove.
Pomislila je da pozove glavnu kuću i zamoli nekog od posluge da joj daju točnije informacije o stanju njenog oca, a onda se predomislila sjetivši se kako je Santjago Rivero prošlog puta bio vrlo neprijatan preko telefona. Taj muškarac, kojeg ona nije imala priliku da upozna, bio je toliko arogantan i prepotentan preko telefona i nije joj dozvolio da mu kaže zašto ga zove, već joj je spustio slušalicu. Otkako je njegov stric Marsijal umro i ostavio sve njemu, stanje na imanju se mnogo promijenilo, a Rozani se to ni najmanje nije dopadalo.
O Santjagu nije znala mnogo, osim da je čitav svoj život živio u Madridu i da je tek nekoliko godina pred Marsijalovu smrt
počeo da ga obilazi na imanju. Rozana je znala i za svađu između Marsijala i njegovog brata, ali i da se Santjago ipak na kraju pomirio sa stricem. Rozana je vjerovala da je to učinio iz čiste koristi, kako bi naslijedio imanje. Nju je samo čudilo što ga do sada već nije prodao.
