Oglasi – Advertisement
Neprijatan dah čak i nakon pranja zuba? U nastavku teksta doznajte zašto je tako. Neprijatan zadah iz usta, poznat i kao halitoza, problem je s kojim se susreće veliki broj ljudi, bez obzira na to koliko često i temeljno peru zube. Iako većina misli da je uzrok isključivo loša higijena, stvarnost je znatno složenija. Zadah može biti znak da se u organizmu dešava nešto dublje — od problema sa varenjem do hroničnih upala u usnoj šupljini. Zato je važno razumeti zbog čega nastaje i kako se može kontrolisati.
-
Kada problem nije samo u zubima
Najčešći uzrok lošeg zadaha zaista jeste nakupljanje bakterija u ustima, posebno na jeziku i između zuba. Međutim, to ne znači da je svako ko ima ovaj problem nemaran prema higijeni. Stručnjaci procenjuju da oko 80 do 85% slučajeva potiče upravo iz usne šupljine, dok 15 do 20% ima dublje uzroke.
Oglasi – Advertisement
Kod osoba koje imaju karijes, oštećene zube ili bolest desni (parodontopatiju), bakterije se zadržavaju u pukotinama i džepovima do kojih četkica ne može dopreti. Tu se razmnožavaju i stvaraju isparenja bogata sumporom — glavni krivac za neugodan miris.
Zato je redovno pranje zuba samo deo rešenja. Upotreba zubnog konca, struganje jezika i povremeni profesionalni tretmani kod stomatologa ključni su ako želite da zadržite svež dah.
-
Suva usta — skriveni uzrok lošeg daha
Jedan od najčešćih, ali i najzanemarenijih razloga za halitozu jeste suvoća usta, poznata kao kserostomija. Pljuvačka ima višestruku ulogu — ispira ostatke hrane, neutrališe kiseline, hidrira sluzokožu i sprečava rast bakterija. Kada pljuvačne žlezde ne proizvode dovoljno tečnosti, bakterije imaju slobodan prostor da se razmnožavaju, a miris postaje izraženiji.
Suvoća usta može nastati zbog pušenja, stresa, dehidracije, konzumiranja alkohola ili kao nuspojava određenih lekova, naročito onih za pritisak, depresiju i alergije. Osobe koje dišu na usta, posebno tokom spavanja, često se bude s izraženim zadahom upravo zbog isušene sluzokože.
Ako primetite da vam je dah loš uprkos redovnom pranju zuba, moguće je da je uzrok upravo u smanjenom lučenju pljuvačke. U tom slučaju, pomoći može povećan unos vode, žvakanje žvaka bez šećera ili upotreba veštačke pljuvačke u spreju.
-
Kada problem dolazi iz želuca
Neprijatan miris daha ne mora uvek poticati iz usta. Gastroezofagealni refluks (GERB) je čest digestivni poremećaj kod kojeg se kiselina i gasovi iz želuca vraćaju u jednjak. Osim osećaja pečenja u grudima, mnogi pacijenti primećuju i hroničan zadah koji ne prolazi ni nakon pranja zuba.
Sličan efekat mogu izazvati i čir na želucu, dijabetes, bolesti jetre i bubrega, jer sve ove bolesti menjaju sastav telesnih tečnosti i krvotok, što utiče i na miris daha. Kod dijabetičara se, na primer, može pojaviti zadah koji podseća na miris acetona, dok kod bolesti jetre dah može poprimiti slatkast, gotovo metalan miris.
-
Hrana koja ostavlja trag
Neke namirnice poznate su po svom jakom mirisu — beli i crni luk, riba, jaja, začinjena jela. Ali ono što mnogi ne znaju jeste da se miris ne zadržava samo u ustima. Nakon varenja, isparljiva ulja iz hrane prelaze u krvotok, stižu do pluća i izbacuju se disanjem. Zato miris može potrajati satima, pa čak i danima.
Ipak, postoje prirodna rešenja koja mogu pomoći. Istraživanje iz 2016. godine pokazalo je da sirova jabuka, zelena salata i listovi nane značajno smanjuju miris belog luka. Domaći saveti takođe preporučuju čaj od nane ili zeleni čaj, koji imaju antibakterijska svojstva i osvežavaju dah.
-
Uticaj pušenja na dah
Pušenje ne samo da ostavlja karakterističan miris, već direktno utiče na zdravlje usne šupljine. Dim cigareta isušuje sluzokožu, smanjuje dotok krvi u desni i podstiče stvaranje tvrdokornih naslaga na zubima. Kod dugogodišnjih pušača često se javlja trajna halitoza koja ne može da se ukloni običnim sredstvima — jedini efikasan način je prestanak pušenja.
-
Prirodni načini za svež dah
Postoji nekoliko jednostavnih, ali efikasnih metoda koje mogu pomoći u smanjenju neprijatnog zadaha. Pijenje vode tokom dana pomaže da se održi vlažnost usta i ispere višak bakterija. Limunova voda stimuliše lučenje pljuvačke, dok žvakanje svežih listova nane daje trenutno osveženje.
Probiotici takođe imaju važnu ulogu — jogurt sa živim kulturama može pomoći u balansiranju mikroflore u ustima i crevima. Zdrava crevna flora smanjuje proizvodnju gasova i toksina koji mogu doprineti neprijatnom mirisu.
-
Kada posetiti stručnjaka
Ako zadah ne nestaje ni posle svih mera higijene i promene navika, vreme je za posetu stomatologu ili lekaru. Halitoza ponekad ukazuje na skrivene zdravstvene probleme, pa je bolje reagovati na vreme. Stručna procena može pomoći da se otkrije pravi uzrok i spreči da neprijatan miris postane svakodnevni problem.
