Poznati ruski kardiolog Aleksandar Leonidovič Mjasnikov često govori o zdravoj ishrani, dok povremeno kritikuje samoproklamovane blogere i njihove pristalice. Neke od njegovih izjava, naročito one izvučene iz konteksta, izazivaju zbrku kod gledalaca i čitalaca i postavljaju brojna pitanja.
Jedno od njih može se formulisati ovako: da li Aleksandar Mjasnikov zaista sledi sopstvene preporuke o ishrani ili predaje jedno, a živi sasvim drugačiji život? Nemoguće je dati definitivan odgovor. Aleksandar Leonidovič nije posebno otvoren kada je u pitanju njegova ishrana, niti deli svoj lični dnevni plan obroka. Ipak, iz njegovih izjava i javnih nastupa mogu se izvući neki zaključci.
Foto: Printscreen Youtube / Доктор Мясников
Aleksandar Mjasnikov – autor sa principima
U intervjuima i emisijama tokom poslednjih nekoliko godina, Mjasnikov je više puta izjavio da se pridržava određenih principa ishrane, koje kasnije prenosi i kao preporuke publici. Može se zaključiti da su ti principi zasnovani na njegovom ličnom iskustvu – dok on zagovara potpuno uzdržavanje od hleba, sam ga ne konzumira.
Mnogi principi mogu delovati neobično. Na primer, Mjasnikov je u nekoliko emisija priznao da povremeno dozvoljava ljudima da jedu nezdravu hranu, čak i čips ili hamburgere. Međutim, uvek dodaje da je to povremeno, u malim količinama, uz obavezni povratak na preporučene granice sledećeg dana.
Pet glavnih principa ishrane Aleksandra Mjasnikova
- Pratiti unos kalorija uzimajući u obzir fizičku aktivnost.
- Izbegavati ili minimalizirati konzumaciju crvenog mesa, prerađene hrane, kobasica i soli.
- Konzumirati pola kilograma povrća i voća dnevno.
- Fokusirati se na morsku ribu.
- Ne prejedati se pre spavanja.
Mjasnikov takođe preporučuje da se bar jednom dnevno znoji i da “izbegavate piće” (alkohol). Vežbanje ne mora biti naporno – bilo koja aktivnost u kojoj uživate, čak i jednostavna šetnja, dovoljna je.
Foto: Halfpoint/Shutterstock
Princip umerenosti
20219. godine, Mjasnikov je formulisao jednostavno pravilo: “glavni princip je umerenost bez fanatizma”.
Doručak po Mjasnikovu
Doručak je neophodan jer pomaže telu da reguliše metabolizam. Ljudi koji preskaču doručak, prema njegovim rečima, često dobijaju na težini. Zanimljivo je da je ujutru dozvoljeno jesti praktično sve – Mjasnikov je u emisijama priznao da uživa u toplim sendvičima ili palačinkama.
Druga opcija su jaja sa paradajzom, dimljenom slaninom i sirom, ali bez dodatne soli, jer je slanina već slana. Kaže i da doručak ne treba jesti iznova i iznova isti – na primer, jaja mogu biti zamenjena kašom.
“Najzdraviji doručak je ovsena kaša, ali bez šećera, putera i vode. Griz treba izbaciti jer sadrži samo skrob i brze ugljene hidrate, što izaziva nagli skok šećera u krvi i vodi ka insulinskoj rezistenciji i mnogim bolestima.”
Foto: Shutterstock
Ručak
Principi važe i za dnevne obroke – sve je dozvoljeno, ali bez prejedanja. Ručak treba biti manje kaloričan od doručka. Supa se preporučuje jer priprema gastrointestinalni trakt za stres, ali bogata i masna čorba nije pogodna za ručak.
Dnevni obroci mogu sadržati priloge, piletinu ili meso koje nije crveno. Salate su poželjne, uz minimalno soli i dodatak biljnog ulja – Mjasnikov preferira neprečišćeno suncokretovo ulje, a ako je predjelo slano, savetuje limunov sok.
Prejedanje je veoma nepoželjno:
“Moraš ostati gladan. Ako ustaneš od stola prepun, nećeš moći da hodaš, misliš niti komuniciraš sa voljenima. Sve to pretvara se u masnoću, ugrožava srce i jetru.”
Večera i grickalice
Mjasnikov smatra da je poslednji obrok važan, ali lagan i niskokaloričan. Preporučuje da se izbegne uobičajeno prejedanje pred spavanje. Primeri večere: kaša od heljde sa vrganjima, patka, belo meso, salate i fermentisani mlečni proizvodi.
Za kontrolu noćne gladi, savetuje grickanje povrća ili voća tokom dana.
“Jelovnik treba planirati imajući u vidu svoje zdravlje. U svim sumnjivim situacijama, konsultacija sa lekarom ne škodi.”
