Izdržavala je muža neradnika i trudna radila, a onda je ostavljena za mlađu ženu: Napravio je od nje ludaču i sve im je naplatila

Betina priča počinje davne 1965. kada je prvi put upoznala Dena. Otišla je sa prijateljicom u Saut Bend, Indijanu, da gledaju fudbal u Notr Damu. Den je bio harizmatičan i hvalio se svojim intelektom, a najvažnije od svega, nije hteo da prestane da dosađuje Beti dok se nisu venčali. Kada se to desilo on je za sebe zapravo našao nekog ko će da ga izdržava dok gradi sebi bolju budućnost, ali će ova zamisao da ima koban završetak.

Venčali su se 12. aprila 1969. godine u crkvi Bezgrešnog začeća u Njujorku i proveli su medeni mesec na Karibima.

Beti se sećala kako joj je medeni mesec rano završen, kada joj je Den jasno stavio do znanja da očekuje da njegova nova nevesta obavlja sve kućne poslove – preokret događaja koji nije očekivala. Ona je zapravo pretila da će se razvesti, ali se predomislila kada je saznala da je trudna.

Njihovo prvo dete, ćerka Kimberli, rođena je u januaru 1970. godine, oko mesec dana ranije. Beti je počela da predaje treći razred i radila je sve do porođaja. Otprilike u isto vreme, Den je odlučio da želi da se bavi pravom i da su doktorske studije greška. Prijavio se na Pravni fakultet Harvard. Beti je bila trudna sa njihovim drugim detetom kada su se preselili u Masačusets i rodila je ćerku Li 1971. godine.

Tek što je završio pravni fakultet, Den je zaposlen u firmi u San Dijegu, u Kaliforniji, i 1973. godine su se preselili u La Hoju, zajednicu na obali okeana poznatu po velikim kućama na plaži i terenima za golf, kao i po tome što je dom čuvenog Instituta Salk i medicinskog centra Skrips Researč.

“Prešla sam put od uspešne, dobro povezane i slobodne osobe do izolacije od porodice i prijatelja… i zarobljene sa dvoje dece za koja sam bila 100 odgovorna odgovorna”, napisala je Beti u sinopsisu svog braka od 90 stranica koji je dobio Los Anđeles Tajms, a koji je nazvala “Šta fina devojka da radi? Priča o porodičnom nasilju u Americi”.

Kako je Denov društveni život cvetao kako je rastao na lokalnoj pravnoj sceni, tako je rastao i Betin, barem što se tiče druženja sa ženama prijatelja njenog muža.

Sin Danijel je rođen 1976. godine, a Ret je stigao 1979. godine. Izgubili su još jedno dete, dečaka koji je umro dva dana nakon što se rodio, 1973. godine, prema knjizi Brine Taubman “Pakao nema besa: Istinita priča o bogatstvu i strasti, ljubavi i zavisti i ženi vođenoj ka konačnoj osveti”. Beti je takođe rekla Tajmsu da je abortirala 1974. godine.

Broderikovi su bili članovi kantri klubova i slali su svoju decu u privatnu školu, vozili sportske automobile i išli na skijaške odmore u Kolorado. Ali su se i svađali, ponekad nasilno, a Beti je bezbroj puta pretila da će otići.

“Mama je uvek bila pomalo čudna”, rekla je Tajmsu Kim Broderik, tada 20-godišnjakinja. “Mama se stalno ljutila na tatu. Jednom je mama uzela radio i bacila ga na njega. I stalno ga je zaključavala napolju. Dolazio bi do mog prozora i šaputao: “Kim, pusti me unutra.”

Njena majka joj je “stalno govorila da se razvode”, rekla je Kim. “Pitala bih: ‘Sa kim ćeš živeti?’ Umrla sam od želje da se tata razvede od nje. Govorila bih tati: ‘Samo me uzmi istog dana kada odeš.” Međutim, “Nije joj obraćao mnogo pažnje”, rekao je Lari Broderik, Denov brat, za Tajms. “Što se više dešavalo, to se više isključivao.”

Godine 1983, Den je zaposlio 22-godišnju Lindu Kolkenu kao svoju ličnu pravnu asistentkinju, nekoliko meseci nakon što se pridružila njegovoj firmi kao recepcionerka. Beti nije trebalo dugo da posumnja da njen muž ima aferu.

Ne samo zato što mi je, na putovanju u Njujork, Den “rekao da me više ne voli – zapravo, mrzi me”, prisetila se Beti. Ali je nije ostavio i nije priznao nikakvu aferu.

“Ljudi koji su me poznavali pre 1983. znali su pravu mene“, rekla je za Tajms. “1983. je bila kao sekira kroz moj život.”

Na Denov 39. rođendan, prema Tajmsu, Beti je otišla da ga iznenadi u njegovu kancelariju i videla flaše šampanjca i druge očigledne ostatke zabave, a recepcionarka joj je rekla da Den i Linda nisu bili tu veći deo dana. Beti je otišla kući i napravila lomaču koristeći odeću svog muža za potpalu u dvorištu.

Beti je rekla da mu je rekla da izađe, da jednostavno ode, ali on nije.

U septembru 1984. godine, porodica se preselila u iznajmljenu kuću nakon što je Den otkrio pukotinu u temelju njihove kuće u Koral Rifu koja je zahtevala opsežne popravke.

U februaru 1985. Den se iselio iz iznajmljene kuće i vratio se u kuću u Koral Rifu. Samo da bude sam, rekao je Beti, ali ona mu nije verovala. Na Uskrs je ostavila Kim do kuće, gde je petnaestogodišnjakinja čekala nekoliko sati da joj se tata vrati kući. Nekoliko dana kasnije, Beti je dovela Denija. Mesec dana kasnije, ostavila je Reta tamo, a na kraju i Lija.

“Vaš tata se neće izvući sa ovim”, rekla im je. U septembru 1985. godine, on je podneo zahtev za razvod.

Tokom skoro pet godina, oštar brakorazvodni postupak Broderiksovih postao je lokalna legenda. Beti je ponovo vandalizovala kuću Koral Rif, razbijajući staklena vrata. Ispisivala bi njegovo ime na sudskim dokumentima i pisala “Bog”.

Tvrdila je da joj je prodao kuću Koral Rif ispod nogu u februaru 1986. koristeći pravni trik; Den je rekao da je preduzeo mere nakon što je dva puta odbila da potpiše papire za prodaju. Odmah je udarila svojim Ševroletom u ulazna vrata njegove nove kuće, sa mesarskim nožem ispod prednjeg sedišta. Provela je tri dana u bolnici za mentalno zdravlje okruga San Dijego.

Den je na kraju dobio isključivo starateljstvo nad njihovom decom kada je razvod okončan u julu, bez prava na posete za Beti. Tvrdila je da nije ni bilo ročišta, da je Den postigao dogovor sa sudijom.

Pa ipak, razvedena žena je živela udobno, u kući sa pogledom na okean u La Hoja Šorsu koju joj je Den kupio. Na njenoj personalizovanoj registarskoj tablici je pisalo “LODEMUP”. Imala je dečka (tvrdila je za Tajms da joj je on samo prijatelj, iako su zajedno bili na odmoru u Akapulku nedelju dana pre ubistava), licencu za nekretnine i nastavničku kvalifikaciju. Den joj je plaćao više od 9.000 dolara mesečno za alimentaciju.

“Ona je bila majka njegove dece, a on zaista nije preduzeo stroge mere koje je mogao da preduzme”, rekao je za LA Tajms Ned Hantington, Denov prijatelj i kolega advokat. “Nije želeo krivicu da je kažnjava. Zato joj je dozvolio da se izvuče sa mnogim groznim delima. Jednostavno je nije hteo kazniti.”

Ali animozitet je bio u oba smera. Den je uskratio proizvoljne iznose izdržavanja deteta u zavisnosti od toga koliko je smatrao da je njeno ponašanje bilo uvredljivo, dobio je privremenu zabranu prilaska svojoj kući i pismeno je naveo da će joj biti žao ako pokuša da ga ubije.

Prema rečima i Beti i Kim, Linda je odbila da vrati Betin venčani porcelan, iako je kupila svoj. Neko je Beti poštom poslao fotografiju Dena i Linde sa porukom u kojoj je pisalo: “Najedi se do suza, kučko!” Den se verio sa Lindom Kolkenom 1988. godine i oženio se njome 22. aprila 1989. godine.

Beti je nastavila da ostavlja nepristojne poruke na telefonskoj sekretarici para, smišljajući kreativne, neodštampane nadimke za oboje.

3. novembra 1989. godine, Den je rekao Beti da će podneti krivičnu prijavu protiv nje ako ne prestane da ostavlja poruke. U ranim jutarnjim satima 5. novembra, pre zore, Beti je ušla u auto, odvezla se do kuće Dena i Linde, otvorila ključ ćerke Kim i popela se gore, u glavnu spavaću sobu.

Stojeći pored kreveta, ispraznila je svoj revolver Smit i Veson kalibra .38 sa pet metaka. Tri metka su pogodila usnuli par, ubivši Lindu na mestu, a Dena u roku od nekoliko minuta. Pokušao je da dohvati telefon na noćnom stočiću, ali je Beti brzo izvukla kabl iz zida.

Hladnokrvni ubica? Ili luda kao đavo i jednostavno više nije mogla da izdrži, pošto je posvetila 16 godina svog života Denu, samo da bi bila ostavljena zbog mlađe žene? Ili oboje?

Parovi iz visokog društva San Dijega, a kamoli ljudi širom zemlje, bili su rastrgani, a ime “Beti Broderik” postalo je sinonim za osvetu koja, iako nije bila direktno odobravana, svakako je bila shvaćena, pa čak i saosećana od strane nekih, uglavnom žena. Ali zakon je bio jasniji.

“O mentalnim bolestima se nije dovoljno raspravljalo”, rekla je Amanda Pit za E! News kada su je pitali šta je najluđe što je saznala o priči dok je snimala film “Prljavi Džon: Priča o Beti Broderik”. “Ona se zaista ponašala nasilno dugo vremena, kao i on. Nadam se da bi u današnje vreme neko intervenisao.”

Pit nije upoznala Broderika iza rešetaka, ali je zahvaljujući scenariju Aleksandre Kaningem dobila detaljne portrete i Beti i Dena. Ona ne “opravdava niti odobrava”, objasnila je glumica. Ali “to je priča koju vredi istražiti zašto se ovo dogodilo, koje su komponente i faktori koji dovode do toga da neko postane lud”.

Ret, koji je imao oko 10 godina kada mu je majka ubila oca, sećao se kako se probudio u Betinoj kući ujutru (njena dva sina su bila kod nje) i osetio je kada se policija pojavila da je njegova majka nešto uradila.

“Nekako sam sumnjao da moja mama upala u nevolju”, rekao je Opri Vinfri, kojoj je odobren prvi zatvorski intervju sa Broderikom još 1992. godine. “Svaki put kada bi otišla u kuću mog oca, on bi odmah pozvao policiju, a ona bi kršila svoju zabranu prilaska. Tako sam pretpostavila da se to dogodilo.”

“U više navrata [moj brat i ja] smo odlazili kod mog tate i govorili mu da želimo da živimo sa mojom mamom i da je to što nema njenu decu izluđuje — i da bi mogla da uradi nešto izuzetno iracionalno ako nas nema”, prisetio se Ret. Beti je iza rešetaka od hapšenja 5. novembra, kada je, nakon što je pucala na Dena i Lindu, pozvala svoju ćerku Li, a zatim se predala lokalnoj policiji.

Odbrana, koju je predvodio advokat Džek Erli, tvrdila je da je Beti bila psihološki zlostavljana od supruge i bivšeg supruga, živela u strahu i bila dovedena do očajničkog čina samoodbrane zbog Denove brutalnosti. Tužiteljka Keri Vels tvrdila je da je Beti živela udobnim životom i da je jednostavno bila ljuta i ponižena, vođena da se osveti sopstvenim narcizmom.

Beti je prvi put izjavila za Los Anđeles Tajms tri nedelje nakon ubistava da, da se Den nije ponašao onako kako se ponašao dok su se razvodili, „bilo bi mi dobro. Imala bih svoju kuću, svoju decu. I dalje bih nosila broj 6. Mogla bih da izvedem svoj ‘superiorni’ ples.“

Nastavila je: “Nikada nisam imala emocionalni poremećaj ili mentalnu bolest – osim kada je on izazvao ‘poremećaj’. Moji ’emocionalni izlivi’ bili su samo odgovor na Denov proračunati, mrski način rešavanja našeg razvoda. Ubeđivao me je i sve ostale da sam luda… Koliko dugo možete tako da živite?“

Prvo suđenje je završeno neodlučnom porotom kada su dva porotnika smatrala da bi trebalo da bude osuđena za ubistvo iz nehata umesto za ubistvo, verujući da ubistva nisu bila predumišljajna. Ali tužilaštvo je na ponovljenom suđenju 1991. godine dobilo presude krivice po dve tačke optužnice za ubistvo, a Beti je osuđena na 32 godine do doživotnog zatvora, 15 godina do doživotnog zatvora za svaku žrtvu, plus dve godine za nezakonitu upotrebu vatrenog oružja. Ovu kaznu nije izdržala do kraja i preminula je nedavno u 78. godini.

“Beti je imala intelektualni potencijal, ali ga je napustila da bi postala majka, i kao rezultat toga doživela je zaista grubo buđenje. Činjenica da je Den bio deo dobrog starog kluba advokata u San Dijegu, karte su od početka bile protiv Beti.“