– Ana, kako si samo mogla tako nešto da učiniš? – upitala je Ela blagim, ali energičnim glasom.
– Za ime sveta. Ela! – uzviknu Ana nestrpljivo. – Prestani već jednom od toga da praviš tragediju! Slušaj šta ću ti reći. Sve što tražim od tebe je to da napišeš pismo tome čoveku ili da odeš da ga posetiš i objasniš mu da sam izmenila svoje planove. Ti znaš sa ljudima mnogo bolje nego ja.
– Da, ali šta će biti sa novcem – bila je Ela uporna. – Kako da mu objasnim da ti nisi u stanju da mu vratiš novac?
– Objasni mu kako znaš i umeš – odgovori joj Ana prilično drsko. – U to vreme mi je bio potreban novac, a to je bio jedini način da dođem do njega. Ja nisam ništa nasledila od dede, a ti jesi. On je samo tebe voleo i tebi je sve ostavio.
– 0, Ana, zašto tako ružno govoriš? – upita je Ela i uzdahnu.
– Ti veoma dobro znaš da ja delim svaku paru sa tobom bez obzira na to što je deda meni ostavio sav novac koji je imao. Ja sam ti čak predložila da ti plaćam školovanje u bilo kojoj školi ili koledžu samo ako se odlučiš da pohađaš.
– E u tome i jeste stvar! – povika Ana besno. – Ti hoćeš da ja idem u školu, a ja to neću. Mrzim školu! Hoću da budem model ili glumica, a zato mi nije potrebna škola.
– Dobro, dobro – pokuša Ela da je umiri. – Ovakve rasprave nas neće nikud odvesti. U pitanju je samo … ovaj … – poče Ela da odugovlači. – Ana, šta ti upravo sada planiraš?
– Pa, ne znam – progunđa Ana i okrete glavu od Ele. -Mislim da bih iduće nedelje mogla ići sa Samom u Naples. Ko zna – reče ona i sleže ramenima – tamo ima dosta ljudi koji se bave glumom i pozorištem. Neki od njih mogao bi otkriti moj talenat.
– Taj Sam bi ti mogao biti otac – reče Ela svojoj sestri prekorno.
– I, on mi se uopšte ne sviđa.
– Ali, on ima para, i to mnogo! – uzviknu Ana nestrpljivo. -Čini mi se da mu se dopadam i da je spreman da potroši dosta para na mene.
– Ali, Ana, zar ti se ne čini da takve veze nemaju nikakvu budućnost?
