Sve je, za Edrijena Evertona, nakon pet predugih godina moglo da dođe na svoje mesto, da nije postojala dilema od koje se preznojavao i dobijao napade panike. Tog jutra se probudio sa pomešanim osećanjima sreće i paklene zabrinutosti. U tom danu je mnogo mogao da dobije, ali je mnogo mogao i da izgubi. Zbog toga se nervozno vrteo po stanu, zamerajući sebi što je porodičnu tajnu čuvao od Samer, devojke koju je zaprosio i koju je planirao da učini svojom suprugom. Propustio je bezbroj prilika da joj otkije ono što je tajio, plašeći se njene reakcije. Nije želeo da je…
1795
