Obaveze su sprečile Dorin Gejnor da na venčanje mlađe sestre svoje najbolje prijateljice, Olivije Vest, krene u planirano vreme, ono, koje bi joj dozvolilo da uživa u putovanju, kao i da na svoje odredište stigne bar jedan dan ranije, uoči planirane svečanosti. Ovako ju je čekala jurnjava bez predaha, najpre kolima, potom avionom, i na kraju brodom. Put od Novog Zelanda, do Amerike, bio je nemilosrdno dug i zagarantovano naporan.
Sve bi bilo jednostavnije da se je kretala iz velikog grada, u kome je mogla da sedne na avion, i da je Olivija, takođe, živela u blizini aerodroma. Međutim, Dorin je svoje putovanje započela u mestu Rotorua, u kome je živela proteklih godinu dana, mestu koje je bilo četri sata vožnje udaljeno od Velingtona, u kome se nalazio aerodrom. Niko, po sletanju u Majami, nije mogao da je dočeka, jer je dolazila svega nekoliko časova uoči zakazane ceremonije, časova tokom kojih će svi Vestovi biti maksimalno uposleni i užurbani. Ta okolnost će je usporiti, baš koliko i putovanje brodom do Ki Biskejna, ostrva na kome je venćanje trebalo da se obavi, i to u dvorištu porodičnog letnjikovca Vestovih.
Kada je krenula na put, Dorin nije bila sigurna u to da li je ponela sve što je planirala. Imala je svega jedan sat za pakovanje, ali nijedan minut za proveravanje sadržaja kofera.
Jedino što je uspela da pretrese, ticalo se dokumenata, pasoša, kreditnih kartica, novca. Tešila je sebe da će sve što je zaboravila moći da pozajmi od Olivije, jer su bile podjednako visoke i vitke.
