Kako li je sada, u ovo sumorno godišnje doba, na Kajmanskim ostrvima? Džulijet je pustila mašti na volju. Na Karibima je sigurno lepše nego ovde, u londonskoj berzi rada. Sumorna čekaonica i izgaženi tepih – ništa nije nalikovalo luksuzu na koji je Džulijet odmalena navikla. Oči su joj se ispunile suzama samosažaljenja. Te oči su njenog oca uvek podsećale na ljubičice, a Džulijet ih je nasledila od majke koje se nije sećala. Umrla je dok je Džulijet bila beba. Da je njen otac živ, čovek poput Dejvida Hemonda ne bi uspeo da je prevari. Ali otac je umro od tumora…
753
