Kendi je sa nevericom posmatrala svoj lik u ogledalu. Njena transformacija, u Julijinoj uniformi, bila je potpuna. Preširoka crna haljina i bela kecelja na tregere sa čipkom potpuno su sakrili svaki nagoveštaj njenog izvanredno građenog tela. Haljina je bila dugačka do polovine listova, cipele ružne i neugledne, a na glavi je imala nekakav smešan, beli, uštirkani ukras. Kosu je teškom mukom skupila u punđu i zagladila.
Izgledala je neprirodno i uštogljeno. Kendi se, još uvek pred ogledalom, isplazi samoj sebi. Evo je u ulozi kojoj se rugala celog života. Moraće da služi, kuva i pere jednom muškarcu…
Ali ako je to podrazumevalo stan, hranu i novac, ono što joj je trenutno bilo neophodno, Kendi je znala da će se lako izboriti sa svojim principima. Još uvek je, i u ovom nezavidnom položaju, radila ono što je sama htela. Kakav li je taj gospodin Džejson, upitala se, ali ne sa previše interesovanja. Nameravala je da radi svoj posao, nevezano za njega, dok ne pronađe način da ode iz Hjustona.