– Držim u ruci scenario koji kao da je napisan za tebe, draga! – tim rečima je Viktorija Grant, vlasnica holivudske agencije za glumačke talente, započela telefonski razgovor sa Nastasjom Kar, svojom klijentkinjom. – Veruj mi, radi se o ulozi koja bi, ako je dobiješ, mogla da ti otvori mnoga vrata.
– Zaista?! – uzviknula je Nastasja uzbuđeno. – 0 čemu se radi?
– Biće najbolje da dođeš kod mene, u agenciju. Ne želim da o ovome pričamo preko telefona. Gde se nalaziš?
– Upravo sam izašla iz kuće, sa namerom da odem do Rodeo drajva i kupim rođendanski poklon za prijateljicu.
– Odlično! Kada obaviš tu kupovinu, produži do mene. Biću ovde do kasnili, popodnevnih časova.
– A, ne! Toliko sam zainteresovana da čujem o kakvoj se ulozi radi, da ću pre kupovine doći kod vas, Viktorija. Da li je to u redu?
– Naravno! 1 ja sam nestrpljiva da ti prezentujem ovu priču! Vidimo se, draga!
Viktorija nikada pre nije zvučala ovako uzbuđeno, zaključila je Nastasja, ulazeći u automobil. To mi govori da je zaista na tragu nečeg posebnog!
Ispunjena nesvakidašnjim uzbuđenjem, Nastasja je vozila na granici dozvoljene brzine, tako da se za svega tridesetak minuta našla na Pacifik Hajtsu, gde je bilo sedište Viktorijine agencije za glumačke talente. Kada se našla u čekaonici, iznenadilo ju je otkriće da je ona bila prazna. U toj velikoj prostoriji, ispunjenoj udobnim garniturama za sedenje, se obično nalazilo po desetak diplomiranih glumaca ili amatera, koji su čekali da ih Viktorija primi. Ona je važila za odličnog agenta, sa jakim vezama u holivudskim studijima, ali i sa specifičnim sluhom za odabiranje kandidata za određene uloge.
Njoj su poveravani kastinzi za skupe filmove, njene usluge su bili spremni da plate i poznati glumci, ali je ona, više od svega, volela da radi sa onima koji su bili neafirmisani, koji su tek počinjali da se dokazuju i traže svoje mesto na glumačkom nebu.
Imala je pravilo od koga nije odstupala, a to je da svi, pre dobijanja uloge na filmu, moraju da glume u pozorištu kao i na televiziji, da snimaju reklame i učestvuju u manifestacijama najrazličitijeg karaktera.
Nastasja je, u proteklih pet godina, verao sledila Viktorijina uputstva. Glumila je u pozorištu, izvodila monodrame po bolnicama i staračkim domovima, bila je angažovana kao voditelj muzičkog festivala, radila je na televiziji, snimila je nekoliko reklama, fotograflsala se za naslovne strane tabloidnih časopisa. Jedno vreme je, maskirana u klovna, delila flajere ispred dečijeg pozorišta.
Sve to vreme je strpljivo čekala da dobije priliku da se oproba na filmu, ne zbog slave, već zbog sticanja iskustva, zbog želje da testira svoj talenat i ostvari snove. Nimalo nije sumnjala u to da joj je Viktorija odabrala pravu ulogu, sa kojom je trebalo da krene u osvajanje Holivuda. Ona ju je dobro poznavala, odavno je imala jasnu sliku o tome za šta je bila sposobna, kakve likove je najvernije mogla da dočara.
Čitava plejada likova je prolazila Nastasji kroz glavu, sem onog, koga joj je Viktorija namenila.
– Želim da glumiš prostitutku, draga – obavestila ju je kada su se smestile u njenoj elegantnoj kancelariji, na čijim zidovima su visile fotografije slavnih klijenata.
– Molim? – izustila je Nastasja, prilično iznenađena.
– Glavni lik u filmu je prijateljica noći. Vanserijski lepa, obrazovana, pametna i, pritom, papreno skupa. Trebalo bi da ga režira Ostin Grin.
– Ostin Grin?! – ponovilaje Nastasja uzbuđeno. – Oduvek sam želela da sarađujem sa njim!
– Znam, draga. Zato sam te i prijavila na audiciju, kojaje zakazana za sledeću nedelju. Imaćeš dovoljno vremena do tada da pročitaš scenario i pripremiš se za ulogu.
