Noseći tešku bundu, Astrid se odvezla liftom u elegantni hotelski lobi, pa je izašla na čuveni bulevar u Monaku. Ovde, u blizini poznatog kazina, nanizali su se preskupi butici jedan do drugog.
Upravo je kiša prestala i ulice su bile mokre, kao i skupi sportski automobili i turisti.
Sada, krajem decembra, dani su bili kratki, a noći duge, što je doprinosilo prazničnom raspoloženju. Mnogi posetioci, pre svega bogati vlasnici luksuznih plovila, dolazili su krajem godine u Monako da bi se provodili na ekskluzivnim zabavama, obilazili skupe prodavnice i jeli u vrhunskim restoranima.
Astrid je bila srećna što više ne pada kiša, ali ne samo zbog poslodavkine bunde, već i zato što je u žurbi zaboravila da obuče kaput. Odevena u belu bluzu i pantalone, s udobnim patikama na nogama, kose vezane u rep, žurila je drhteći od zime niz ulicu, čvrsto privijajući bundu uza se.
Ona nije volela krzno, jer ju je podsećalo na domaće životinje u dvorištu njene bake, s kojom je odrasla, na lovačke pse i prepredene mačke, njeno društvo iz najmlađih dana.
Koliko joj je nedostajao dom! Srce joj se kidalo od nostalgije. Dve godine nije videla svoju porodicu.
Bunda je bila teška, a ona sitna. Prebacila ju je preko ramena da bi mogla koristiti mobilni telefon.