Drugi put toga dana Elijana se našla licem u lice sa neobičnim Ridlijem Nivenom.
Ugledavši je, on ustade i devojka shvati da je mnogo viši nego što joj se to jutros učinilo. Tada nije ni primetila daje u pitanju lep, ali nekako zatvoren i nedokučiv muškarac.
-Večera stiže, gospođice Boji – kazao je pošto je pomogao da sedne i dogovorio se sa Terijem da će se naći nešto kasnije.
Sto je bio u uglu pored prozora s cve-ćem, a najednom i na drugom kraju nalazile su se starinske lampe sa divnim zlatastim abažurima.
Stara balada
ljubici.com
-Kako je ovde lepo… – promucala je posmatrajući zlatasto žutu tkaninu.
On se nasmeši.
-Očigledno je da niste videli mnogobrojnih lepih stvari koje postoje na ovom svetu, gospođice.
Ona oseti kako joj rumenilo obliva obraze.
-Pa mi smo… Ovaj, moja porodica je siromašna. Znate… roditelji i šestoro dece. Često nije nimalo lako da proguramo dan…
Ridli se hladno osmehnuo. Nije ga zanimalo njeno poreklo i nije želeo da gubi vreme pričajući o beznačajnim stvarima. Zato je odlučio daje prekine.
-Pa, gospođice Boji – kazao je – da razgovaramo o poslovima. Iskreno mislim da imate glas koji zaslužuje da se školuje. Da li sam u pravu ili grešim, pokazaće vreme. Zato bi trebalo da pođete u London. Prvih pet meseci koliko biste učili dobijali bi neku pristojnu pla-tu. Šta će se posle toga desiti, potpuno će zavisiti od vas. Dakle, hoćete li da dođete?
-Još pitate? – odvratila je uzbuđeno. – Naravno da hoću! – ponovila je. -Gospodine Niven, i ne pokušavajte da me zaustavite!
Njeno iskreno oduševljenje nateralo gaje da se osmehne.
-Samo nemojte ni da mislite da će to ličiti na izlet. Ako sam rekao rad, to znači rad i nema druge! Moraćete pohađati časove pevanja, ići na ples, stalno snimati glas. Tu je zaista mnogo posla.
-Gospodine Niven, još kao dete sam želela da budem pevačica… Čak i danas, kada sam razgovarala sa Druom…
-Dru?
-Dru Doneli. On me je večeras dovezao, sačekaće me i odvesti kući. Sada je na raspustu, a inače boravi u Londonu gde studira medicinu.
-Razumem. Onda ćete u Londonu imati nekoga koga poznajete. To je dobro.
Bilo je to čudno, ali Elijani se činilo da se ozbiljni, preozbiljni Niven ustručava da govori o bilo čemu što je lične prirode. Sa interesovanjem ga je posmatrala kada se okrenuo i razgovarao sa kelnerom. Spadao je u one osobe za koje biste verovatno sve učinili pošto je veoma brzo bilo jasno da svakom čoveku pridaje značaj i veoma je obazriv.
Tokom večere Elijana se malo bliže upoznala sa stvarima koje su je čekale. Iako su u pitanju bile značajne obaveze, sve to joj je izgledalo kao obećana zemlja. Recimo, imaće svoj stan koji će plaćati kompanija za koju radi gospodin Niven. Zatim slede svakodnevni časovi, vežbanja i sve će to platiti neko drugi.
