Oglasi – Advertisement
Nesanica se često olako pripisuje stresnom danu ili prolaznom umoru, ali problem postaje ozbiljniji kada teško uspavljivanje, noćna buđenja i jutarnji umor počnu da se ponavljaju. Neurolog dr Aleksandra Pavlović upozorila je da uzroci nisu isti kod svih ljudi i da iza poremećenog sna mogu stajati psihološki faktori, telesne tegobe, ali i svakodnevne navike pred odlazak u krevet.
Problemi sa spavanjem postali su tema kojoj lekari posvećuju sve veću pažnju, između ostalog i zato što ljudi ponekad dugo ne prepoznaju da kvalitet njihovog sna nije dobar. Mogu provesti više sati u krevetu i imati utisak da su spavali, a ipak se probuditi iscrpljeni, razdražljivi ili bez koncentracije. Kako Blic piše u analizama posvećenim zdravlju, nesanica se neretko posmatra kao prolazna neprijatnost iako dugotrajan poremećaj sna može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje.
Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
U izvornom tekstu navodi se i upozorenje lekara da gotovo trećina građana Srbije iz večeri u veče ponavlja navike koje nisu pogodne za kvalitetan san. Problem nije samo u broju sati provedenih u krevetu. Važno je i koliko je san neprekinut, koliko se čovek odmori i da li se ujutru budi sa osećajem da je organizam zaista imao priliku da se regeneriše.
Nesanica nema isti uzrok kod svakog čoveka
Neurolog dr Aleksandra Pavlović, govoreći o ovoj temi u emisiji na TV Prva, objasnila je da razloge nesanice treba posmatrati individualno. Kod jednog dela ljudi važnu ulogu mogu imati psihološke karakteristike, pojačana osetljivost na stres, sklonost stalnom razmišljanju i nemogućnost da se pred spavanje mentalno odvoje od dnevnih problema i obaveza.
Prema njenim rečima, takav obrazac posebno se primećuje kod žena koje i kasno uveče nastavljaju da razmišljaju o poslu, porodici i svemu što ih čeka narednog dana. Telo možda jeste u krevetu, ali mozak nastavlja da obrađuje probleme, pravi planove i vraća se na događaje koji su se već završili. U takvoj situaciji fizički odlazak na spavanje ne znači nužno i stvarno smirivanje organizma.
POZADINA DOGAĐAJA
Nesanica ne podrazumeva samo teško uspavljivanje. Problem se može ispoljiti i kroz učestala buđenja tokom noći, prerano jutarnje buđenje ili san nakon kojeg se osoba ne oseća odmorno. Upravo zbog različitih uzroka i oblika problema važno je utvrditi šta konkretno remeti spavanje.
Kod drugih ljudi uzrok može biti pre svega telesne prirode. Otežano disanje tokom noći, izraženo hrkanje, neprijatnost ili bol u nogama i sindrom nemirnih nogu mogu remetiti normalan tok sna. Osoba pritom ne mora uvek biti potpuno svesna koliko puta joj je san tokom noći prekinut.
Zbog toga se dešava da neko tvrdi da je spavao dovoljno dugo, ali se ipak budi bez energije. Takav san nije doneo očekivani osećaj odmora, a posledice se zatim mogu osećati tokom čitavog dana. Umor, razdražljivost i slabija koncentracija zato ne moraju uvek biti rezultat previše obaveza, već mogu ukazivati i na problem sa kvalitetom sna.
Kada povremena nesanica preraste u hronični problem
Stručnjaci razlikuju akutnu i hroničnu nesanicu. Akutni problemi sa spavanjem mogu se javiti tokom naročito stresnih životnih perioda, emotivnih potresa ili velikih promena i najčešće traju kraće. Kod nekoga se san popravi kada prođe problem koji je izazvao napetost, ali kod drugih teškoće nastavljaju da se ponavljaju.
Hronična nesanica podrazumeva dugotrajniji obrazac problema sa uspavljivanjem, održavanjem sna ili preranim buđenjem. Uobičajeni dijagnostički kriterijumi uzimaju u obzir probleme koji se pojavljuju najmanje tri puta nedeljno tokom najmanje tri meseca i koji su povezani sa teškoćama u dnevnom funkcionisanju. Zato nekoliko loših noći nakon stresnog događaja nije isto što i hronični poremećaj spavanja.
VAŽAN TRENUTAK
Kada problemi sa uspavljivanjem ili održavanjem sna počnu da se ponavljaju nedeljama i mesecima i utiču na funkcionisanje tokom dana, više ih ne treba posmatrati samo kao nekoliko loših noći. Tada je važno tražiti uzrok, umesto da se čovek postepeno navikava na umor.
Kako navodi Kurir, posledice hronične nesanice mogu se odraziti na koncentraciju, pamćenje, raspoloženje i sposobnost obavljanja svakodnevnih poslova. Čovek koji se iz noći u noć ne odmara dovoljno može postati nervozniji, teže se fokusirati i mnogo teže podnositi obaveze koje mu ranije nisu predstavljale veliki problem.
Dugotrajan nedostatak kvalitetnog sna povezuje se i sa većim rizikom za različite zdravstvene probleme, uključujući kardiovaskularne i metaboličke poremećaje, kao i teškoće povezane sa mentalnim zdravljem. Upravo zato dugotrajne smetnje ne treba ignorisati, naročito ako počnu ozbiljno da utiču na raspoloženje, posao ili normalno funkcionisanje tokom dana.
Telefon, obilna večera i intenzivan trening mogu otežati uspavljivanje
Jedan od problema nalazi se u ponašanju neposredno pred odlazak u krevet. Dr Pavlović upozorava na intenzivno vežbanje, obilne obroke i dugo korišćenje mobilnih telefona i drugih uređaja u kasnim večernjim satima. Ideja dobre rutine nije da se čovek iz potpuno aktivnog stanja u nekoliko minuta prebaci u san, već da organizmu omogući period postepenog smirivanja.
Svetlost ekrana, posebno njen plavi deo spektra, može uticati na lučenje melatonina i vreme kada organizam dobija signal da je spreman za san. Pored same svetlosti, sadržaj na telefonu takođe može održavati mentalnu budnost — poruke, društvene mreže, poslovni mejlovi i video-sadržaji mogu učiniti da se odlazak na spavanje dodatno odloži.
Slično važi za obilne obroke ili intenzivnu fizičku aktivnost neposredno pred spavanje. Poenta upozorenja nije da fizička aktivnost nije korisna, već da vreme i intenzitet mogu biti važni. Večernja rutina trebalo bi da bude period u kojem se smanjuje broj podražaja i organizmu daje prilika da pređe u mirnije stanje.
„Organizam mora postepeno da se ‘uspori’ i pripremi za san, a ne da bude izložen dodatnim podražajima.“
— prema upozorenju dr Aleksandre Pavlović prenetom u izvornom tekstu
Važno je i koliko dugo čovek spava. Potrebe nisu potpuno identične kod svih ljudi, ali se za zdrave odrasle osobe uglavnom preporučuje najmanje sedam sati sna, dok se često navodi okvir od sedam do devet sati. Dugotrajno spavanje kraće od preporučenog nije nešto što bi trebalo automatski prihvatiti kao normalnu posledicu obaveza.
Ni povremeno spavanje tokom dana ne treba posmatrati kao potpunu zamenu za redovan noćni san. Dremka nekome može kratkotrajno pomoći da se oseća odmornije, ali rešavanje hroničnog nedostatka sna zahteva sređivanje osnovnog rasporeda i uzroka zbog kojeg je noćno spavanje nedovoljno ili nekvalitetno.
Tablete nisu namenjene kao trajno rešenje za svaku nesanicu
Kada problem sa snom potraje, deo ljudi pokušava da ga reši lekovima za spavanje. Oni mogu imati svoje mesto u medicinskom lečenju, naročito kod određenih kratkotrajnih i izraženih problema, ali njihova upotreba zavisi od konkretnog leka, zdravstvenog stanja pacijenta i procene lekara. Zato nije dobro samostalno uvoditi ili produžavati terapiju.
Kako piše Telegraf, nekontrolisana i dugotrajna upotreba pojedinih lekova za spavanje može dovesti do razvoja tolerancije, zavisnosti i novih problema nakon prekida uzimanja. Smernice za pojedine hipnotike zbog toga predviđaju samo kratkotrajnu primenu, često u trajanju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, uz lekarski nadzor.
ŠIRA SLIKA
Kvalitetan san povezan je sa normalnim funkcionisanjem pamćenja, raspoloženja, imuniteta i sposobnosti donošenja odluka. Zato cilj nije samo postići određeni broj sati u krevetu, već prepoznati i rešavati uzroke zbog kojih je san isprekidan, nedovoljan ili ne donosi osećaj odmora.
Upravo zbog različitih mogućih uzroka stručnjaci naglasak stavljaju na promenu navika, uvođenje stabilnije rutine i, kada je potrebno, medicinsku procenu. Ako iza nesanice stoji psihološka napetost, pristup neće nužno biti isti kao kod osobe kojoj san remete problemi sa disanjem, bolovi ili nemirne noge. Pokušaj da se svi slučajevi reše na isti način može samo odložiti prepoznavanje stvarnog uzroka.
Među ranim znacima na koje treba obratiti pažnju nalaze se teško uspavljivanje, ponavljano buđenje tokom noći, prerano buđenje i osećaj iscrpljenosti čak i nakon vremena provedenog u krevetu. Ako se takav obrazac ponavlja, korisno je posmatrati večernje navike i raspored spavanja, ali i razgovarati sa lekarom kada tegobe traju ili značajno narušavaju svakodnevni život.
San zato nije period koji bez posledica možemo stalno skraćivati kako bismo dobili još nekoliko sati za posao, telefon ili druge obaveze. On predstavlja osnovnu biološku potrebu, a telo i mozak tokom njega prolaze kroz procese važne za normalno funkcionisanje narednog dana. Kada je taj ritam dugo narušen, posledice se mogu proširiti daleko izvan obične jutarnje pospanosti.
Poruka lekara iz izvornog teksta zato je da nesanicu ne treba prihvatiti kao stanje sa kojim čovek jednostavno mora da nauči da živi. Smanjenje večernjih podražaja, pažljiviji odnos prema ekranima, stabilna rutina, dovoljno vremena za spavanje i pravovremeno traženje stručne pomoći mogu biti važni koraci kada se problem ponavlja. Posebno je važno utvrditi zbog čega je san poremećen, jer tek tada pristup može biti prilagođen stvarnom uzroku, umesto da se umor samo privremeno prikriva.
