“Udala sam se za Afrikanca i rodila mu 4 dece”: Natalija sreću pronašla u Gani pa zbog poklona koji je donela svekrvi doživela blam veka

Natalija je odrasla u Sankt Peterburgu, gradu sivog neba, dugih zima i večite užurbanosti.

Franka je upoznala sasvim slučajno preko zajedničkih prijatelja u Sankt Peterburgu. On je iz Gane došao u Rusiju kako bi studirao medicinu.

Prvi utisak nije bio naročito romantičan.
„Delovao mi je previše samouvereno“, pričala je kroz smeh.

Čak je pokušavala i da ga izbegava jer joj se činilo da su potpuno različiti. Dok je ona bila povučena i rezervisana, Frank je bio otvoren, glasan i stalno nasmejan.

Mesecima su se viđali samo povremeno u društvu. A onda je jednog dana potpuno direktno rekao da želi ozbiljnu vezu i brak. 

Nataliju je ta iskrenost potpuno zbunila.

„U Rusiji muškarci često dugo izbegavaju ozbiljne teme. On je odmah znao šta želi.“
Upravo ta sigurnost ju je polako privukla.

Počeli su da izlaze jednom nedeljno.
Šetali su gradom satima, pričali o porodici, veri, životu i razlikama između njihovih kultura.

Frank joj je pričao o detinjstvu u Gani, velikim porodičnim okupljanjima i životu u zajednici gde svi brinu jedni o drugima.
Nataliji je sve to delovalo veoma drugačije od hladnijeg i zatvorenijeg života na koji je navikla u Rusiji.

Vremenom je počela da primećuje koliko joj nedostaje kada nije pored nje.
„Kod njega mi se dopadala toplina koju retko srećeš“, rekla je kasnije.

Njega su osvojile njena smirenost, odgovornost i činjenica da nikada nije igrala igrice niti manipulisala.

Pre nego što su se venčali, Frank je insistirao da Natalija upozna njegovu porodicu.
Taj put ju je plašio mnogo više nego što je pokazivala.
Njena majka bila je veoma zabrinuta i potajno se nadala da će Natalija, kada vidi koliko je život tamo drugačiji, odustati od cele ideje.
„Mislila je da ću se vratiti posle nedelju dana“, rekla je Natalija.
Ali ni Frankovi roditelji nisu bili potpuno oduševljeni.
Plašili su se da će „bela žena“ promeniti njihovog sina, udaljiti ga od porodice i odbiti njihove običaje.

Čim je izašla sa aerodroma u Akri, Natalija je osetila da je ušla u potpuno drugi svet.
Vazduh je bio težak i vreo.

Buka automobila, prodavci na ulicama, ljudi koji glasno razgovaraju i muzika koja dopire sa svih strana bili su potpuna suprotnost tihom i hladnom Sankt Peterburgu.
„Imala sam osećaj kao da sam u filmu“, priznala je.

Najviše ju je šokirala klima.

U Rusiji je navikla na kišu, hladnoću i slojeve odeće, dok je u Gani već posle nekoliko minuta imala osećaj da ne može da diše od vrućine.

Kada su stigli u porodičnu kuću, Natalija je očekivala mirnu večeru i upoznavanje sa nekoliko članova porodice.
Umesto toga, dočekalo ju je više od dvadeset ljudi.
Tetke. Stričevi. Braća. Rođaci. Komšije.

Svi su želeli da vide „rusku devojku“.
„Bila sam potpuno izgubljena“, pričala je.
Ljudi su je neprestano grlili, postavljali pitanja i dodirivali joj kosu jer im je bila neobična.
U početku joj je to bilo veoma neprijatno.

Natalija kaže da je vrlo brzo shvatila da u Gani porodica funkcioniše potpuno drugačije nego u Rusiji.
Privatnost gotovo da ne postoji. Vrata kuće stalno su otvorena.
Ljudi ulaze bez najave.
Rođaci često ostaju na ručku ili večeri. Svi znaju sve o svakome.

„U Rusiji je normalno da se prvo najaviš. Tamo ljudi samo dođu“, govorila je.
Poseban šok bio joj je odnos prema starijima.
U Frankovoj porodici stariji članovi imaju ogroman autoritet, a mlađi retko protivreče njihovim odlukama.
Natalija je jednom tokom večere otvoreno rekla svoje mišljenje o jednoj temi, nakon čega je nastala neprijatna tišina.
Kasnije joj je Frank objasnio da se od mlađih žena očekuje mnogo više uzdržanosti pred starijima.

Iako je želela da pokaže poštovanje prema porodici, hrana joj je bila ogroman izazov.
Lokalna jela bila su veoma začinjena.
Prvi put kada je probala tradicionalnu supu sa ljutim paprikama, oči su joj zasuzile posle nekoliko sekundi.
Ali nije želela da uvredi domaćine.

„Jela sam i smeškala se dok sam mislila da ću se zapaliti“, priznala je kroz smeh.

Natalija kaže da joj je trebalo mnogo vremena da se navikne na pažnju.
U manjim mestima ljudi su je često gledali, pokazivali prstom ili prilazili da razgovaraju samo zato što je strankinja.
Deca su je ponekad pratila ulicom iz radoznalosti.
U početku joj je to bilo veoma teško.
„Imala sam osećaj da nikada ne mogu da se sakrijem.“

Gotovo svaki put kada bi upoznala nove ljude, postavljali su joj isto pitanje:
„Kada ćete imati decu?“
U njihovoj kulturi porodica i potomstvo imaju ogromnu važnost, pa su mnogi smatrali da je potpuno normalno da to pitaju odmah nakon venčanja.
Nataliji je to bilo veoma neprijatno jer je odrasla u društvu gde se takva pitanja smatraju previše ličnim.

Ipak, vremenom je počela da razume njihov način života
Iako je u početku doživela veliki kulturološki šok, Natalija kaže da je vremenom počela da vidi i lepotu života u Gani.
Ljudi su mnogo povezaniji. Porodice drže zajedno. Komšije pomažu jedni drugima.
Deca odrastaju okružena rodbinom i podrškom.
„U Rusiji ljudi često žive zatvoreno i usamljeno. Tamo nikada nisi sam“, rekla je.
Danas kaže da joj je upravo ta razlika promenila život
Iako joj je trebalo mnogo vremena da se uklopi, Natalija tvrdi da danas ne žali zbog svoje odluke.
Priznaje da je bilo trenutaka kada je želela da spakuje kofere i vrati se kući, posebno tokom prvih meseci kada joj je nedostajala porodica, ruski jezik i osećaj poznatog života.
Ali ljubav prema Franku i želja da izgrade porodicu pomogli su joj da izdrži najteži period prilagođavanja.
„Shvatila sam da ljubav nije samo romantika. Nekad znači da moraš potpuno promeniti svoj svet da bi bio sa osobom koju voliš“, rekla je Natalija.

Prvi poklon koji je Natalija donela izazvao je neprijatan trenutak. Iz Rusije je ponela ručno vezenu ikonu, verujući da poklanja nešto vredno i simbolično. Umesto oduševljenja, dočekali su je zbunjeni i razočarani pogledi. Situaciju je brzo spasio Frank, koji je roditeljima predao kovertu sa novcem.

Tada je Natalija naučila prvu važnu lekciju – u Gani je najbolji poklon novac. Čak i na granici službenici mogu pitati da li ste doneli “poklon”, pritom misleći isključivo na novčanice.

Nakon venčanja u Sankt Peterburgu, par se preselio u Ganu. Kada je Natalija ostala trudna, odlučila je da se vrati u Rusiju i tamo rodi dete. Međutim, umesto podrške, dočekala ju je surova stvarnost. Nakon rođenja prvog deteta suočila se sa talasom mržnje zbog boje njegove kože. Stizale su joj pretnje, a šetnje sa bebom postale su izvor straha. Osećaj sigurnosti vratila je tek nakon povratka u Ganu.

Danas Natalija i Frank imaju četvoro dece. Žive u kući koju su sami gradili usred savane. Završili su tek prvi sprat od planirana tri, ali za Nataliju je to već pravi dom – uređen po njenim pravilima, čak i kanta za smeće stoji tačno tamo gde njoj odgovara. Vodi blog koji prati više od milion ljudi i povremeno posećuje Sankt Peterburg. Ipak, svaki povratak u Ganu potvrđuje joj isto – njen dom je tamo gde joj je porodica.

Godine provedene u Gani naučile su je prihvatanju običaja koji su joj u početku delovali neobično, pa čak i šokantno.

Posebni pokloni: Novac je univerzalni znak pažnje i zahvalnosti. Gostima se često daje manji iznos “za put”.
Radost umesto suza: Sahrane su često svečanije od venčanja. Smatraju se proslavom odlaska u “večni dom”. Noćno plakanje se izbegava jer se veruje da može prizvati smrt.
Tajna novorođenčeta: Bebe se prvih sedam dana ne pokazuju strancima niti im se izgovara ime. Veruje se da duša još nije odlučila da ostane u porodici.

Porodični saveti: Bračni problemi nisu privatna stvar – u njih se uključuje šira porodica sa obe strane.
Danas se Natalija u Gani oseća kao kod kuće. Poštuje običaje koji su je nekada zbunjivali, a o svom iskustvu napisala je i knjigu. Ova zemlja dala joj je ljubav, četvoro dece i novi početak – život koji se, uprkos početnim razočaranjima, pokazao iskreno srećnim.