5 neobičnih simptoma raka debelog creva: Kada osetite prvi simptom, evo šta da radite da biste bolest sprečili u početku

Kolorektalni karcinom je maligni tumor koji se razvija u debelom crevu ili rektumu. Počinje kao polipi – benigni izraštaji koji se mogu razviti u rak u roku od 5-10 godina. Prema časopisu The Lancet , 90% slučajeva kolorektalnog karcinoma su adenokarcinomi, koji se razvijaju iz crevne sluzokože.

Spora progresija: Rak debelog creva može da nema simptome u ranim fazama, ali simptomi se mogu razvijati tokom godina.

Psihološka barijera: Ljudima je neprijatno da razgovaraju o problemima sa crevima, što odlaže posetu lekaru. Prema časopisu „British Journal of Cancer“, 50% pacijenata traži medicinsku pomoć u stadijumima III-IV, kada je lečenje teže.

Primer: Elena, 55 godina, ignorisala je povremene bolove u stomaku, verujući da su to znaci prejedanja. Kolonoskopija je otkrila rak debelog creva u drugom stadijumu, koji je izlečen zahvaljujući ranom lečenju.

Šta je to? Hronični umor, bleda koža i kratak dah uzrokovani anemijom (nizak nivo hemoglobina) mogu biti znak raka debelog creva. Prema Američkom društvu za rak, anemija se javlja kod 40-60% pacijenata sa kolorektalnim karcinomom.

Zašto nastaje?

Hronično mikrokrvarenje iz tumora u crevima smanjuje nivo crvenih krvnih zrnaca. Tumor ometa apsorpciju gvožđa, što uzrokuje anemiju usled nedostatka gvožđa. Inflamatorni citokini koje oslobađa tumor suzbijaju proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Kako prepoznati?

• Umor koji ne nestaje nakon odmora.
• Bleda koža, usne ili nokti.
• Kratak dah ili palpitacije sa minimalnim naporima.
• Hemoglobin ispod 120 g/l kod žena i 130 g/l kod muškaraca.

Primer: Sergej, 60 godina, primetio je slabost i kratak dah, što je pripisao starenju. Analiza krvi je pokazala nivo hemoglobina od 90 g/l, a kolonoskopija je otkrila rak sigmoidnog debelog creva.

Gubitak apetita ili osećaj sitosti nakon malih obroka je neobičan simptom koji može ukazivati na rak debelog creva. Prema istraživanjima, do 30% pacijenata sa kolorektalnim karcinomom prijavljuje ove promene.

Zašto nastaje?

• Tumor sužava crevni lumen, što otežava prolazak hrane.
• Upala ili metastaze utiču na proizvodnju hormona koji regulišu apetit (grelin, leptin).
• Toksini koje oslobađa tumor suzbijaju centar za glad u mozgu.

Kako prepoznati?

• Nedostatak apetita čak i za omiljenu hranu.
• Osećaj punoće u stomaku nakon 1-2 kašike hrane.
• Neobjašnjiv gubitak težine (više od 5% za 6 meseci).

Primer: Olga, 58 godina, izgubila je apetit i 5 kg za 3 meseca. To je pripisala stresu, ali je CT skeniranje otkrilo tumor debelog creva.

Hronično nadimanje ili osećaj punoće u stomaku, koji nije povezan sa ishranom, može biti znak raka debelog creva. Prema časopisu “Journal of Gastroenterology”, nadimanje se javlja kod 20-25% pacijenata sa kolorektalnim karcinomom.

Zašto nastaje?

• Tumor delimično blokira creva, što uzrokuje nakupljanje gasova.
• Poremećaj mikroflore usled upale ili krvarenja povećava fermentaciju.
• Abdominalne metastaze uzrokuju ascites (nakupljanje tečnosti), što povećava nadimanje.

Kako prepoznati?

• Nadutost koja ne nestaje nakon promene ishrane.
• Praćeno bolom, zatvorom ili dijarejom.
• Povećanje obima stomaka bez povećanja telesne težine.

Primer: Ivan, 62 godine, primetio je nadimanje i nelagodnost u stomaku. Kolonoskopija je otkrila polip koji se razvio u rak u ranoj fazi.

Ponavljajući ili hronični bol u stomaku, posebno u donjem delu stomaka ili karlici, može biti povezan sa rakom creva. Istraživanja pokazuju da do 35% pacijenata prijavljuje neuobičajene bolove u ranim fazama.

Zašto nastaje?

• Tumor iritira crevnu sluzokožu, uzrokujući grčeve.
• Kompresija nerava ili organa zbog rasta tumora dovodi do bola.
• Metastaze u karličnim kostima ili limfnim čvorovima povećavaju nelagodnost.

Kako prepoznati?

• Bol nije povezan sa hranom ili fizičkom aktivnošću.
• Osećaj pritiska u karlici ili rektumu.
• Praćeno zatvorom, dijarejom ili krvlju u stolici.

Primer: Marina, 57 godina, imala je stalni bol u karlici, koji je pripisala ginekološkom pregledu. Kolonoskopija je otkrila rak rektuma.

Naizmenična konstipacija i dijareja, ili promene u obliku ili konzistenciji stolice bez promena u ishrani, su alarmantni simptomi. Prema Nacionalnom institutu za rak, takve promene se javljaju kod 40% pacijenata sa kolorektalnim karcinomom.

Zašto nastaje?

• Tumor sužava crevni lumen, ometajući peristaltiku.
• Upala ili krvarenje menjaju konzistenciju stolice.
• Poremećaj mikroflore zbog tumora uzrokuje nestabilnu stolicu.

Kako prepoznati?

• Zatvor ili dijareja traju duže od 3-4 nedelje.
• Stolica postaje tanka, „trakasta“ ili krvava.
• Osećaj nepotpunog pražnjenja creva.

Primer: Aleksej, 50 godina, primetio je naizmenični zatvor i dijareju. Mislio je da je u pitanju sindrom iritabilnog creva, ali je kolonoskopija otkrila rak debelog creva prvog stadijuma.

1. Nespecifičnost

Neuobičajeni simptomi, poput nadimanja ili umora, slični su onima kod sindroma iritabilnog creva, gastritisa ili stresa. Prema istraživanjima, 60% pacijenata sa rakom debelog creva traži medicinsku pomoć samo kada se pojavi krv u stolici.

2. Postepeni razvoj

Simptomi raka debelog creva razvijaju se sporo, često godinama, što ih čini teškim za prepoznavanje. Na primer, anemija ili gubitak apetita mogu se razviti tek nakon nekoliko meseci.

3. Psihološka barijera

Ljudima je neprijatno da razgovaraju o problemima sa crevima ili ih smatraju privremenim. Prema Gutu, 50% pacijenata odlaže kolonoskopiju duže od šest meseci.

Primer : Svetlana, 60 godina, ignorisala je nadimanje i gubitak apetita, misleći da su povezani sa starenjem. CT skeniranje je otkrilo rak debelog creva trećeg stadijuma, što je otežavalo lečenje.

1. Genetski faktori

• Porodična istorija: Rizik od raka debelog creva se povećava 2-3 puta ako ga je imao roditelj ili rođak.
• Genetski sindromi Linčova ili familijarna adenomatozna polipoza povećavaju rizik za 50-70%.

2. Životni stil

• Loša ishrana: Ishrana bogata crvenim mesom i trans mastima povećava rizik za 20-30%.
• Pušenje i alkohol: Pušenje povećava rizik za 15%, a više od 20 g etanola dnevno za 10%.
• Sedentarni način života: Sedentarni način života povećava rizik za 25%.

3. Hronične bolesti

• IBD: Kronova bolest i ulcerozni kolitis povećavaju rizik od raka debelog creva za 5-10 puta.
• Dijabetes tipa 2: Povećava rizik za 30% zbog insulinske rezistencije.
• Gojaznost: BMI iznad 30 povećava rizik za 20%.

4. Polipi i hronična upala

Polipi (adenomi) se degenerišu u rak u 5-10% slučajeva.

Hronično upalno stanje crevne sluzokože povećava ćelijske mutacije.

Primer: Aleksej, 55 godina, sa porodičnom istorijom raka i gojaznosti, primetio je krv u stolici. Kolonoskopija je otkrila rak u ranoj fazi.

Dijagnostika

Pregled gastroenterologa ili onkologa: Procena simptoma (nadimanje, bol, anemija).

Palpacija abdomena i limfnih čvorova.

Laboratorijski testovi:

• Kompletna krvna slika: otkriva anemiju (hemoglobin &120 g/L).
• Test na okultno krvarenje u stolici: pozitivan rezultat ukazuje na krvarenje.
• Tumorski markeri: CEA (karcinoembrionski antigen) za praćenje.
• Instrumentalne metode: Kolonoskopija: zlatni standard za otkrivanje polipa i tumora.
• CT ili MRI: za procenu stadijuma i metastaza.
• Abdominalni ultrazvuk: isključuje metastaze na jetri.

Primer: Svetlana, 60 godina, uradila je test na skriveno krvarenje zbog nadimanja. Pozitivan rezultat je doveo do kolonoskopije, koja je otkrila rak prvog stadijuma.

1. Zdrava ishrana

• Hrana koja smanjuje rizik: Vlakna: povrće (brokoli, šargarepa), voće (jabuke), integralne žitarice.
• Probiotici: kefir, jogurt za zdravu mikrofloru.
• Omega-3: masna riba, laneno ulje.
• Ograničite nezdravu hranu :
• Crveno meso: do 500 g nedeljno.
• Trans masti: brza hrana, čips.
• Alkohol: do 10 g etanola dnevno (1 čaša vina).
• Pijte vodu : 1,5-2 litra dnevno za normalnu peristaltiku.

Fizička aktivnost

• Hodajte 30-40 minuta dnevno (7-10 hiljada koraka).
• Radite vežbe za trbušne mišiće: daske, trbušnjake.
• Bavite se plivanjem ili jogom 2-3 puta nedeljno.

Kontrola težine

• Održavajte BMI od 18,5-24,9.
• Gubite težinu za 0,5-1 kg mesečno ako je vaš BMI iznad 25.

Redovni pregledi

• Uradite kolonoskopiju svakih 5-10 godina nakon 50. godine (ili ranije ako imate porodičnu istoriju).
• Testirajte se na okultnu krv u stolici jednom godišnje nakon 45. godine.
• Proverite tumorske markere (CEA) ako imate simptome.