Pravilna ishrana za osobe sa dijabetesom tipa 2: Evo šta sme, a šta ne sme da se jede

Šećerna bolest je hronična bolest kod koje je poremećena proizvodnja i osetljivost na insulin, kao i iskorišćavanje glukoze. U lečenju bolesti, pored medikamentozne terapije, ishrana je izuzetno važna. Ona pomaže u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, izbegavanju komplikacija na kardiovaskularnom sistemu, bubrezima i očima, te u održavanju opšteg zdravlja i dobrog stanja organizma. Nije važno samo izbegavanje ili smanjenje slatkiša, već i drugi aspekti.

Za detaljniju diskusiju o problemu i za personalizovane preporuke za lečenje, preporuka je da se obratite lekaru-endokrinologu za konsultaciju.

Ovo su osnovni aspekti ishrane osobe sa dijabetesom:

• Redovnost obroka – Za stabilnost nivoa šećera u krvi bez naglih skokova, dovoljnu količinu energije i dobro opšte stanje, važno je ne dozvoliti periode gladovanja i ne prejedati se. Optimalan režim je 3-4 glavna obroka i 1-2 užine (međuobroka), odnosno frakciona ishrana u 5-6 manjih obroka.
• Izbalansiran jelovnik – Sa svim neophodnim makro- i mikroelementima, balansom proteina (belančevina), masti (lipida) i ugljenih hidrata.
• Kontrola ugljenih hidrata – Njihovu količinu u ishrani moraćete da ograničite, jer imaju direktan uticaj na nivo šećera u krvi. Preporučuje se davanje prednosti složenim ugljenim hidratima sa niskim glikemijskim indeksom (GI), koji polako podižu nivo glukoze. Takvi ugljeni hidrati nalaze se u žitaricama i mahunarkama. Brzi ugljeni hidrati (poslastice, peciva), proizvodi sa visokim sadržajem šećera moraju biti strogo ograničeni ili isključeni, jer izazivaju nagle promene nivoa glukoze.
• Kontrola masti – Višak zasićenih masti može pogoršati metabolizam i doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti. Prednost se daje nezasićenim mastima.
• Unos vlakana – Vlakna usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata, poboljšavaju varenje i pomažu u smanjenju nivoa šećera u krvi. Izvori vlakana su povrće, voće i proizvodi od celog zrna.

Pri sastavljanju jelovnika kod šećerne bolesti treba birati namirnice koje održavaju nivo šećera u granicama normale. Ovde pomaže pokazatelj kao što je glikemijski indeks (GI). To je sistem koji klasifikuje ugljene hidrate u namirnicama prema njihovom uticaju na nivo šećera u krvi nakon konzumiranja. Pokazuje koliko brzo i koliko jako određena namirnica podiže nivo glukoze u krvi u poređenju sa čistim rastvorom glukoze, čiji je GI jednak 100.

Klasifikacija namirnica prema glikemijskom indeksu:

• Nizak GI (0-55) – Namirnice sa niskim GI se sporo vare i dovode do postepenog povećanja nivoa šećera u krvi. To je većina povrća, mahunarke i proizvodi od celog zrna.
• Srednji GI (56-69) – Namirnice koje umereno povećavaju nivo šećera u krvi, kao što su ovsene pahuljice, banane i smeđi pirinač.
• Visok GI (70 i više) – Ugljeni hidrati sa visokim GI se brzo vare i izazivaju nagli porast nivoa šećera u krvi. Primeri: beli hleb, pire krompir, slatka pića.

Obratite pažnju na GI namirnica u ishrani jer:

• pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi;
• doprinosi pravilnom izboru namirnica za održavanje stabilnog nivoa energije i sprečavanje naglih skokova šećera;
• omogućava smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Savet – Vodite dnevnik ishrane, beležite šta jedete da biste pratili reakciju organizma na različite namirnice. Bolje je dati prednost jelima pripremljenim kod kuće, gde možete kontrolisati sastav i kalorijsku vrednost. Treba jesti polako, da se ne prejedete.

U jelovniku treba da budu:

• Povrće sa niskim sadržajem skroba: brokoli, karfiol, tikvice, spanać, krastavci, paradajz, lisnato zeleno povrće, šargarepa i cvekla u umerenim količinama. Bogati su vlaknima i vitaminima.
• Voće: bobičasto voće sa niskim glikemijskim indeksom: maline, borovnice, jagode, jabuke i kruške (sa korom za veći unos vlakana), citrusi u umerenoj količini.
• Proizvodi od celog zrna: ovsene pahuljice i hleb od celog zrna, smeđi pirinač i kinoa.
• Proteinski proizvodi: nemasno meso (piletina, ćuretina, govedina), riba i morski plodovi, posebno masne vrste (losos, skuša) – izvor Omega-3 masnih kiselina, jaja i nemasni mlečni proizvodi.
• Mahunarke: pasulj, leblebija (slanutak), sočivo.
• Zdrave masti: prirodna ulja, avokado, orasi i semenke.

Važno je piti dovoljno vode, dozvoljeni su biljni čajevi, nezaslađeni čaj ili kafa bez dodatog šećera

To su namirnice koje naglo povećavaju nivo šećera u krvi i negativno utiču na metabolizam:

• Prosti ugljeni hidrati: šećer, slatkiši, poslastice, beli hleb.
• Slatka pića: gazirani sokovi, pakovani sokovi.
• Namirnice sa visokim sadržajem skroba: krompir, beli pirinač.
• Masna i pržena jela: kobasice, viršle, brza hrana, slanina, masno meso.
• Alkohol: pivo i slatka alkoholna pića. Mogu naglo povećati nivo šećera, ali i izazvati hipoglikemiju (nagli pad šećera).
• Mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti: punomasno mleko, pavlaka, masni sirevi.
• Slani i konzervirani proizvodi: prekomerna količina soli doprinosi zadržavanju tečnosti i pogoršanju rada bubrega.

Pravilna ishrana kod šećerne bolesti tipa 2 nije samo dijeta, već važan deo životnog stila. Poštovanje principa zdrave ishrane pomaže u poboljšanju kvaliteta života, minimiziranju komplikacija i održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Ako imate nedoumice oko sastavljanja jelovnika, obavezno se konsultujte sa lekarom ili dijetetičarem.

Stil/Džen