Mala, lepo oblikovana ruka zabaci gomilu zlatne kose sa lica. Velike, zelene oči svetlucale su od uzbuđenja dok je gledala prizor pred sobom. Bila je rana junska noć, sa malo vlage u vazduhu. Hiljade treperavih svetiljki davalo je Menhetnu svečan izgled. Na mestu na kome je sedela, osećala se kao na nekom postolju na vrhu sveta. To je bila njena prva poseta Americi; njeno prvo putovanje u inostranstvo, i izuzetni ritam Njurorka već je osvojio njenu maštu. Bilo je toliko toga što je želela da uradi i vidi.
Za mladu ženu proteklih nekoliko dana bili su kao san. Da li je zaista tek tri dana od kako je Niki pila čaj i jela domaće biskvite, i to one koje je sama umesila u očevom bungalovu u malom selu kod Volverhemptona? Tako uostalom ljudi opisuju Česvik, mada je to selo na priličnoj udaljenosti od Volverhemptona.
A sada evo je gde sedi u radnoj sobi obloženoj drvenim lamperijama, u luksuznom apartmanu na sedamnaestom spratu višespratnice na Petoj aveniji. Sve je ovde bilo moderno, sa er-kondišnom, skupo. Kontrast između njenog sveta i ovog bio je zapanjujući. Baš kao što je razlika između Niki i njenih domaćina bila odmah tako očigledna, bar za nju. Niki je još uvek mogla čuti prigušene glasove gostiju na prijemu u susednoj sobi – koja je bila neka vrsta pripreme za tišinu teča Bitove radne sobe.
