Heljda — ta jednostavna, poznata i skromna namirnica, vekovima prisutna u našim kuhinjama. Mnogi je pamte po ukusu detinjstva, bakinoj kuhinji i bolničkim doručcima. Hvaljena kao superhrana, simbol zdravlja i jednostavnosti, preživela je i ratove, i pomamu za avokadom i smutijima. Međutim, novi talas mišljenja dovodi u pitanje njen status “zdrave kraljice stola”.
Poznati ruski lekar dr Aleksandar Šišonin, doktor nauka i autor brojnih radova o ishrani i kardiovaskularnom zdravlju, izneo je tvrdnju koja je uzburkala javnost:
“Žitarice nisu dobre za vaše telo. A heljda nije toliko zdrava koliko mislite.”
Foto: Shutterstock
Zvuči šokantno, ali vredi poslušati argumente lekara čije savete prate čak i skeptici.
Heljda: kraljica stola ili trojanski konj?
Gotovo svaka kuća ima makar jednu kesu heljde — za “crne dane” ili kao redovan deo ishrane. Skromna, laka za pripremu, ne traži mnogo dodataka — samo voda, malo soli i kap ulja. Upravo u toj jednostavnosti, upozorava Šišonin, krije se problem.
Iako se smatra “pseudocerealijom” i ne sadrži gluten, heljda, kao i druge žitarice, ima svoje senke. Kada čini osnovu ishrane, može da stvori niz problema.
Zašto žitarice mogu biti štetne
Dr Šišonin navodi nekoliko ključnih razloga zašto žitarice, uključujući i heljdu, ne treba jesti svakodnevno.
1. Nagli skok šećera u krvi
Posle činije kaše, nivo glukoze brzo raste, a zatim naglo opada — zbog čega vrlo brzo opet osećamo glad. To vodi prejedanju i zamoru pankreasa.
2. Fitinska kiselina
Nalazi se u svim žitaricama i sprečava apsorpciju važnih minerala poput kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Dakle, hranite se „zdravo“, ali telo ne koristi hranljive materije u potpunosti.
3. Teško varenje
Žitarice su teške za želudac i mogu izazvati nadimanje i pospanost. Ako se jedu svakodnevno, mogu preopteretiti digestivni sistem.
4. Gluten i intolerancija
Heljda ga ne sadrži, ali druge žitarice (pšenica, ječam, ovas) jesu bogate glutenom, koji kod osetljivih osoba izaziva upale i probavne smetnje.
“Žitarice ne mogu biti osnova zdrave ishrane — one su balast koji zamara telo”, kaže dr Šišonin.
Foto: Printscreen/ Youtube/ VestiKavkaza
Zašto ih ipak volimo?
Jednostavno — jer nas smiruju. Heljda i druge žitarice pružaju osećaj sigurnosti i topline. Naši preci su ih jeli jer su bile dostupne, jeftine i zasitne. Danas, međutim, živimo drugačije: radimo za računarom, trošimo manje energije, a jedemo kao da nas čeka dan na njivi.
“Problem nije u hrani, već u tome što živimo drugačije, a jedemo isto kao i pre”, kaže lekar.
Kontroverze oko heljde
- Iako ima koristi — proteine, vlakna, gvožđe — heljda nije savršena.
- Opterećuje bubrege, naročito ako se jede u velikim količinama.
- Podiže šećer u krvi, posebno kada se kombinuje s mlekom, šećerom ili medom.
- Može izazvati težinu u stomaku, jer je vlaknasta i gusta.
Mnogi je i dalje jedu “iz navike”, verujući da je “zdravo”. A telo, kaže lekar, ponekad jasno signalizira da mu nešto ne prija, iako glava odbija da ga posluša.
Celozrnate žitarice: Stručnjakinja za ishranu preporučila je zamenu rafinisanih ugljenih hidrata, poput bele riže ili testenine, celozrnatim žitaricama jer one sadrže više vlakana i hranljivih materija. Takođe je savetovala uključivanje drugih celovitih žitarica poput amaranta, ovsa i kvinoje, koje podržavaju zdravlje srca i s vremenom mogu doprineti snižavanju krvnog pritiska. Foto: Shutterstock
Šta jesti umesto heljde i žitarica
Dr Šišonin ne poziva na ekstremne dijete, već na umerenost i ravnotežu.
Umesto žitarica, predlaže sledeće:
- Povrće: karfiol, brokoli, tikvice — dinstano ili pečeno.
- Kinoa i amarant: slični po teksturi, ali stabilniji po glikemijskom indeksu.
- Mahunarke: pasulj, sočivo, leblebije — hranljive i zasitne.
- Jaja i meso: prirodni izvori energije i proteina.
- Orašasti plodovi i semenke: mala količina daje snagu i mentalnu bistrinu.
“Dinstano povrće je najbolja zamena za heljdu — lako je, zasitno i zdravo.”
Zaključak: ne bacajte heljdu, ali je jedite pametno
Šišonin ne zabranjuje heljdu — on samo upozorava da ne postane glavna zvezda vašeg tanjira. Dva do tri puta nedeljno je sasvim dovoljno.
Ishrana mora biti raznovrsna. Problem nastaje kada neko jede samo heljdu i kefir u nadi da će “očistiti” organizam. U stvarnosti, telo se iscrpljuje, krvni sudovi trpe, a pritisak raste.
“Nije sve što je jednostavno korisno. I nije sve što je poznato bezbedno.”
Kako pronaći pravu meru
- Ne prejedajte se — žitarice su prilog, ne glavno jelo.
- Dodajte proteine i povrće da izbegnete nagli rast šećera.
- Menjajte jelovnik — probajte kinoju, povrtne čorbe ili mahunarke.
- Slušajte svoje telo: posle obroka treba da se osećate lako, ne umorno.
Heljda nije ni neprijatelj ni spasilac. To je samo hrana — a zdravlje počinje načinom na koji se odnosimo prema sebi, ne onim što stavljamo u tanjir.
“Ne jedite ono što je moderno i ‘zdravo’, već ono što vas čini boljim.”
Dakle, ako odlučite da skuvate heljdu, učinite to bez fanatizma — iz uživanja, ne iz straha. Sa malo putera, mirno i s merom. Jer hrana nije mit. Hrana je život.
