Primamljivo… Koliko je primamljivo osetiti bol, nalik zarivanju noža u grudi, zapitao se Nolden. On se upravo tako osetio. U jednom izuzetno intenzivnom trenutku, prisetio se svog doskorašnjeg dinamičnog života u kome je, sa ogromnim zadovoljstvom, veoma često učestvovao, u svojstvu člana žirija, na različitim konkursima. Pa i na onim, koji su se ticali dodeljivanja ozbiljnih književnih nagrada.
Čitanje vrhunskih dela, susreti sa piscima, sa čitaocima, sa kolegama, uzbuđenje vezano za dodeljivanje nagrada… Putovanja! Po zemlji i inostranstvu!
I smeh… Sve aktivnosti, vezane za javne angažmane, su mu donosile mnogo smeha. 1 mnogo susreta sa ženama, u čemu je prilično uživao. Književnice, novinarke, koleginice… Okupljale su se oko njega u velikom broju, privučene njegovom harizmom, time što je odlično izgledao, što je bio inteligentan, šarmantan, obrazovan. Zavodio ih je citatima iz čuvenih dela, ili stihovima, koje je umeo nadahnuto da recituje. Dešavalo se i da, brzo i vešto, sastavi priču ili pesmu o dami za koju je bio zainteresovan, i time je dodatno osvoji.
U svemu tome je beskrajno uživao, svemu tome je pridavao ogromnu važnost.
I sve je to bilo veoma grubo otrgnuto iz njegovog života.
Čitavih godinu dana je branio sebi da razmišlja o tome, da se seća, da preispituje svoje želje.
