BONUS TEKST:
Trigliceridi i holesterol predstavljaju vrste lipida (masti) koje prirodno cirkulišu u ljudskoj krvi i igraju ključne uloge u normalnom funkcionisanju organizma. Neophodni su za niz fizioloških procesa – od skladištenja energije, izgradnje ćelijskih membrana, do sinteze hormona. Ipak, kada su njihove vrednosti povišene, rizik od kardiovaskularnih bolesti značajno raste. Stanja poput ateroskleroze, infarkta miokarda, moždanog udara i drugih komplikacija mogu biti direktna posledica disregulacije masnoća u krvi. Razumevanje funkcija triglicerida i holesterola, kao i načina za njihovu kontrolu, predstavlja osnovu prevencije ozbiljnih zdravstvenih problema.
Trigliceridi su dominantan oblik masnoća u telu, a njihova glavna uloga je čuvanje viška energije. Kada unosimo više kalorija nego što trošimo, naročito iz šećera i masti, telo ih pretvara u trigliceride i skladišti u masnim ćelijama. U trenucima energetske potrebe – tokom posta, fizičkog napora ili bolesti – trigliceridi se oslobađaju i koriste kao izvor goriva.
Zdrave vrednosti triglicerida su ispod 150 mg/dl. Vrednosti između 150 i 199 mg/dl smatraju se granično povišenim, dok sve iznad 200 mg/dl ukazuje na visok rizik. Kada su trigliceridi iznad 500 mg/dl, mogućnost razvoja pankreatitisa i drugih komplikacija naglo raste. Povišeni trigliceridi se često javljaju u kombinaciji s drugim metaboličkim poremećajima kao što su insulinorezistencija, dijabetes tipa 2, gojaznost i masna jetra.
Na nivo triglicerida utiče više faktora: neadekvatna ishrana, sedentarni stil života, genetska predispozicija, hormonski disbalansi i prekomeran unos alkohola. Srećom, promene u životnom stilu mogu imati izuzetno pozitivan efekat. Umerena fizička aktivnost, redukcija telesne mase, povećan unos omega-3 masnih kiselina (iz ribe poput lososa, sardina i skuše), izbegavanje rafinisanih ugljenih hidrata i alkohola, sve su to efikasni načini snižavanja triglicerida. U težim slučajevima, lekovi kao što su fibrati, statini i omega-3 suplementi na recept mogu biti od pomoći.
Holesterol, s druge strane, predstavlja kompleksniji lipid koji je prisutan u svakoj ćeliji tela. On je neophodan za sintezu steroidnih hormona (poput estrogena i testosterona), vitamina D i žučnih kiselina koje omogućavaju varenje masti. Holesterol putuje kroz krv uz pomoć lipoproteina – HDL (dobar) i LDL (loš) holesterol.
LDL holesterol ima tendenciju taloženja na zidovima arterija, stvarajući naslage (plakove) koje mogu izazvati sužavanje i ukočenje krvnih sudova. To povećava rizik od infarkta i šloga. Nasuprot tome, HDL holesterol pomaže u čišćenju viška LDL-a, vraćajući ga u jetru gde se razlaže i eliminiše iz tela.
Idealne vrednosti ukupnog holesterola su ispod 200 mg/dl. Za LDL, poželjno je da bude ispod 100 mg/dl, dok je HDL iznad 60 mg/dl zaštitni faktor. Niski HDL, naročito ispod 40 mg/dl kod muškaraca i 50 mg/dl kod žena, smatra se rizičnim.
Kontrola nivoa holesterola zahteva višeslojni pristup: pravilnu ishranu, redovno kretanje, prestanak pušenja, ograničenje alkohola i, po potrebi, farmakološku terapiju. Statini su najčešće korišćeni lekovi za snižavanje LDL holesterola, dok se za dodatno smanjenje ukupnih lipida koriste i drugi lekovi kao što su ezetimib ili PCSK9 inhibitori.
Na kraju, ravnoteža između triglicerida i holesterola predstavlja temelj zdravog kardiovaskularnog sistema. Redovni pregledi krvi, usvajanje zdravih navika i blagovremena terapija mogu znatno smanjiti rizik od hroničnih bolesti i doprineti kvalitetnijem, dužem životu.
