Možda nismo ni svjesni koliko nas prošlost – ona koju nismo sami proživjeli, već smo je nesvjesno naslijedili – drži na mjestu. Možda se pitamo zašto nam se u životu stalno ponavljaju iste priče, zašto nas „nešto“ koči, zašto sreća uvijek nekako izmakne.
Upravo tim pitanjima bavi se Stefan Radović – sistemski i porodični terapeut, konstelator, vizionar i autor jedinstvene metode VIDIM TE, koji već godinama pomaže ljudima da prepoznaju nevidljive niti koje ih vezuju za priče njihovih predaka i da konačno počnu živjeti život po sopstvenim pravilima.
U ovom inspirativnom razgovoru otkrivamo šta nas najčešće sprečava da budemo istinski srećni, kako nas porodični obrasci oblikuju – i kako se možemo osloboditi da bismo živjeli iz ljubavi, a ne iz straha. Jer, kako kaže Stefan: „Život je bajka, čiji si ti pisac.“
1. Kao porodičnog terapeuta konstelatora, šta je to što te inspiriše da pomažeš ljudima da postignu svoj najbolji potencijal?
Stefan Radović: Ljudi često ne shvataju koliko su zapravo zarobljeni u pričama svoje porodice, koliko nesvesno ponavljaju iste obrasce i kako im to oblikuje život. Dolaze sa osećajem da su zaglavljeni – u ljubavi, poslu, odnosima, sopstvenim emocijama – i misle da je to njihova sudbina. A onda, kroz rad, otkriju da nisu ‘slomljeni’, da nisu ‘prokleti’, već da su samo ponavljali nešto što nije njihovo. To je trenutak oslobađanja – kada neko shvati da ne mora ceo život živeti po starim pravilima i da ima pravo da izgradi svoju priču.
Inspiracija dolazi iz tih trenutaka kada vidim kako se nekome menja lice, kako iz neverice prelazi u olakšanje i shvata da može da diše punim plućima. Sećam se jedne žene iz Novog Sada koja je došla s osećajem da nikada nije bila dovoljno dobra. Celog života je pokušavala da dokaže sebi i drugima da zaslužuje ljubav, ali je uvek nailazila na emotivno zatvorene partnere. Kroz rad je shvatila da je njen nesvesni obrazac potekao od njene bake, koja je volela čoveka koji joj nikada nije uzvratio ljubav. Oslobađanjem tog obrasca, kao da se konačno oslobodila nevidljivog tereta koji ju je držao u mestu. Mesecima kasnije, javila mi je da je prvi put u životu ušla u zdrav i podržavajući odnos. To su momenti koji me inspirišu. To je razlog zašto radim ovo što radim.
2. Koji su to ključni principi koje primjenjuješ u svom radu s ljudima i koji su najčešći izazovi na koje nailaziš kod svojih klijenata?
Stefan Radović: Osnovni princip mog rada je da problemi koje nosimo nisu samo naši – oni su često povezani sa nesvesnim vezama koje imamo sa porodicom i precima. Kada se nešto ne reši u jednoj generaciji, prenosi se dalje. To znači da mnoge stvari koje nas muče nisu zapravo naše, već nešto što nesvesno nosimo od ranije.
Najčešći izazov je dozvoliti sebi da bude dobro. Ljudi često misle da se plaše neuspeha, ali ono što ih zaista plaši jeste uspeh. Zvuči paradoksalno, ali jeste tako. Mnogi odrastaju u uverenju da sreća nije trajna, da je radost nešto što dolazi sa cenom, da ako postanu uspešni, mogu izgubiti ljude koje vole. I onda, kad se konačno otvori mogućnost za nešto dobro, oni se povuku.
Zato u radu volim da kažem: Ja vredim. Ja mogu. Ja smem. Jer upravo taj korak ka dobrom ono je što ljudima najteže pada.
3. Koje su najveće prepreke koje ljudi imaju na putu samorazvoja?
Stefan Radović: Najveće prepreke su nesvesne lojalnosti prema porodici i strah od promene. Mnogi ljudi nesvesno veruju da, ako se promene, ako postanu srećni i uspešni, mogu se udaljiti od svoje porodice. To je duboka unutrašnja dilema – kako da budem ja, a da ne izdam one koje volim?
Većina ljudi u početku nije ni svesna tih lojalnosti. Imao sam klijentkinju koja je imala stalni osećaj krivice kada bi doživela sreću. Kada smo istražili njen porodični sistem, shvatila je da je njena majka celog života bila nesrećna u braku, i da je ona, iz nesvesne odanosti, osećala da ni ona ne sme biti srećna. Kada je oslobodila taj obrazac, njena percepcija ljubavi se promenila.
Druga velika prepreka je strah od nepoznatog. Ljudi se često drže starih obrazaca ne zato što im oni donose sreću, već zato što su poznati. A poznato deluje sigurnije nego novo. Kada ljudi shvate da promena ne znači gubitak, već oslobađanje, tada dolazi do pravih transformacija.
4. Šta treba da znamo o tvojim radionicama “Poredak ljubavi”? Koji su najvažniji koncepti koje polaznici prolaze kroz rad?
Stefan Radović: Radionice Poredak ljubavi su iskustveni proces u kojem ljudi osvešćuju nesvesne obrasce koji ih drže u mestu i blokiraju njihovu sreću. To nisu teorijske radionice gde samo slušate – ovde osećate, doživljavate i konkretnom akcijom menjate svoj unutrašnji svet.
Jedan od ključnih koncepata je pripadnost, jer svi mi nesvesno tražimo svoje mesto u porodici, često i na način koji nas ograničava. Na primer jedna klijentkinja koja je ceo život osećala da ne može da pronađe stabilnost u poslu. Kroz rad je otkrila da nesvesno nosi osećaj da nije dobrodošla u svojoj porodici, jer je rođena nakon što su roditelji izgubili dete pre nje. Kada je taj osećaj postao svestan i transformisan, njen poslovni život se potpuno promenio – pronašla je posao u kojem je konačno mogla da se izrazi i oseća vrednom.
Drugi ključni koncept je redosled ljubavi – kada u porodici nešto nije na svom mestu, dolazi do unutrašnjih konflikata. Na primer, osoba može nesvesno pokušavati da bude “roditelj svom roditelju”, preuzimajući odgovornost koja joj ne pripada. Kroz radionice, ljudi uče kako da vrate stvari na svoje mesto, što donosi ogromno olakšanje i unutrašnju stabilnost.
5. Šta je to što izdvaja tvoje radionice od drugih seminara ili edukacija koje postoje na tržištu?
Stefan Radović: Postoji mnogo seminara, mnogo edukacija, mnogo metoda koje obećavaju promene. Ali ono što čini moje radionice drugačijim nije samo metod – već način na koji se radi, atmosfera u kojoj se stvari dešavaju i posvećenost koju svako ko dođe oseti. Ovo nije mesto gde samo sedite, slušate i odlazite sa „novim uvidima“ koji sutra ispare. Ovde se živi promena.
Kombinujem različite metode – porodične konstelacije, rad sa podsvešću, istraživanje u informativnom polju i kreiranje u kvantnom polju. Ne radim samo na osvešćivanju problema, već i na njegovoj integraciji i transformaciji kroz konkretne korake. Svaki polaznik dobija bočicu od 50ml Bahovih cvetnih esencija, koje biram prema njihovom radu i emocijama koje su isplivale tokom radionice. Ove esencije pomažu da se emocionalni proces ne zaustavi, već da nastavi da se razvija nakon radionice, olakšavajući integraciju novih uvida. Takođe, polaznici dobijaju konkretne pisane vežbe nakon radionice, kako bi nastavili da integrišu proces. Jer nije dovoljno samo osvestiti nešto – potrebno je to sprovesti u realan život.
I na kraju, šta god da kažem, nijedna reč ne može da zameni iskustvo. Zato, najbolji savet koji mogu da dam je – dođite i vidite. Iskusite. Osetite.
6. Kakav je feedback polaznika na seminarima, i kako to utiče na njihov svakodnevni život?
Stefan Radović: Povratne informacije polaznika su duboke, iskrene i često preplavljene emocijama. Ljudi govore o osećaju olakšanja, kao da su skinuli težak teret sa svojih leđa. Mnogi prvi put osećaju unutrašnji mir, jasnoću i snagu da naprave korake koje su godinama odlagali.
Često čujem rečenicu: „Zašto ranije nisam čuo za ovaj metod?!“ ili „Ovo je kao sigurna kuća, kao mesto gde sam prvi put osetio potpunu podršku i prihvaćenost.“ Mnogi polaznici kažu da su prvi put plakali pred drugima, a da se nisu osećali ranjivo, već sigurno – kao da su konačno pronašli svoje mesto. Predivno mi je kad čujem da više ne donose odluke iz straha, već iz ljubavi prema sebi.
Polaznici često govore kako se posle radionica ne menja samo njihov život, već i životi njihovih porodica. Kažu da se osećaju drugačije – lakši su, stabilniji, i konačno imaju osećaj da pripadaju – ne samo sebi, već i svetu oko sebe.
I ono što mi često kažu na kraju: „Vraćam se opet, jer ovde osećam da pripadam.“
7. Kako seminari/radionice utiču na osobe koje se suočavaju sa izazovima u odnosima – bilo da se radi o partnerskim, porodičnim ili profesionalnim?
Stefan Radović: Odnosi su ogledalo našeg unutrašnjeg sveta. Sve ono što u sebi nosimo – bilo da je ljubav, strah, nesigurnost ili osećaj odbacivanja – reflektuje se kroz način na koji komuniciramo sa partnerima, porodicom i kolegama. Radionice omogućavaju ljudima da oslobode nesvesne obrasce koji ih koče u ostvarivanju zdravih i ispunjenih odnosa.
Jedan mladić sa mojih radionica stalno je imao osećaj da ga šefovi ne poštuju i da ne može da se izbori za svoje mesto u timu. Kroz rad je shvatio da nesvesno nosi osećaj potcenjenosti iz odnosa sa ocem, koji je u detinjstvu bio distanciran i često kritikovao sve što je radio. Kada je oslobodio taj obrazac, počeo je da komunicira sa više samopouzdanja i ubrzo je dobio unapređenje – jer su drugi konačno videli njegovu vrednost.
Radionice pomažu ljudima da shvate da problem nije u drugima, već u nesvesnim uverenjima koja ih vode kroz život. Kada te obrasce oslobode, odnosi se spontano menjaju – sa partnerima, porodicom, kolegama – jer oni više ne deluju iz mesta straha, već iz mesta unutrašnje snage i ljubavi prema sebi.
8. Kao sistemski i porodični terapeut, kako bi objasnio kako porodični odnosi utiču na našu svakodnevicu i odluke u svom drugim oblastima života?
Stefan Radović: Iskustvo jedne žene pokazalo mi je koliko nesvesno nosimo terete prošlih generacija. Odrasla je sa stalnim osećajem straha nepoznatog porekla, kao da nešto nevidljivo preti njenom miru. Nikada nije mogla da objasni taj osećaj unutrašnje napetosti, ali ju je on sprečavao da donosi važne odluke – uvek je birala sigurnost umesto rasta, ostajala u poslu koji je ne ispunjava i birala odnose u kojima nije bila srećna.
Kroz rad je otkrila da taj strah nije njen – dolazio je iz priče njene bake, koja je tokom rata bila svedok ubistva svoje porodice, silovana i bačena sa mosta. Iako baka nikada nije pričala o tome, njena trauma ostala je utkana u porodični sistem. Unuka je, nesvesno odana toj patnji, ceo život osećala da sreća nije sigurna i da ne sme previše da se opusti jer će sve nestati. Kada je oslobodila taj nasleđeni osećaj straha, počela je da donosi odluke sa više lakoće, promenila posao i prvi put u životu osetila da zaista pripada sebi, a ne teretima prošlosti.
9. Šta sve treba da znamo o porodičnim konstelacijama?
Stefan Radović: Porodične konstelacije su kao šahovska tabla – svaki član porodice zauzima određeno mesto, ali kada se jedna figura pomeri, pozicija svih ostalih više nije ista. Neke figure stoje godinama na istom mestu, nesvesno zarobljene u starim porodičnim pričama, dok se druge nalaze u ulogama koje ne pripadaju njima. Kroz konstelacije vidimo kako svaki pokret u sistemu menja dinamiku cele porodice i kako, kada oslobodimo jedan obrazac, ceo sistem može da pronađe novi poredak.
Ako želite da razumete kako funkcionišu porodične konstelacije i kako mogu promeniti život, toplo preporučujem seriju Another Self (Drugo ja) na Netflixu. Svaka epizoda započinje traumom jednog od glavnih likova, otkrivajući kako ta trauma nesvesno utiče na njihov život u sadašnjosti. Kroz uzročno-posledičnu vezu između prošlosti i sadašnjeg trenutka, prikazuje se kako nerešene porodične priče oblikuju naše odluke, odnose i unutrašnja osećanja.
10. Započeo si turneju po regionu i Evropi. Šta te motivisalo da podijeliš svoje znanje i iskustvo sa širim auditorijumom i kako su ljudi reagovali na tvojim radionicama?
Stefan Radović: Osećao sam da je vreme da se ovaj rad proširi i da dopre do što većeg broja ljudi. Nije ovo samo turneja – ovo je misija. Godinama sam gledao kako ljudi otkrivaju istinu o sebi, kako se oslobađaju nevidljivih lanaca prošlosti i kako im se životi menjaju iz korena. To ne može da ostane zatvoreno u jednom gradu, u jednoj zemlji – to je nešto što pripada svima koji osećaju da su spremni za promenu.
Kada radite sa ljudima iz različitih delova sveta, shvatite da svi nosimo slične priče, slične unutrašnje borbe, iste čežnje za slobodom i ljubavlju. Na radionicama u Beogradu svi dolaze sa pitanjem: Zašto mi se ovo stalno ponavlja? A onda, kroz rad, shvate da odgovor nije u spoljašnjem svetu, već u njihovom unutrašnjem sistemu, u lojalnostima koje nesvesno nose. I kada se to oslobodi, desi se ono što je najvažnije – ljudi konačno dožive sopstvenu snagu i shvate da više nisu žrtve svojih priča, već kreatori svoje budućnosti.
11. Kakve teme obrađuješ tokom ove turneje i kako se reakcije publike razlikuju od grada do grada?
Stefan Radović: Do sada je 12 gradova zakazano, a ja sam prošao kroz Beograd i Zagreb, dok me ovog vikenda čeka Banja Luka. I već sada znam jedno – svuda su ljudi različiti, ali su pitanja ista: Zašto uvek privlačim emotivno nedostupne ljude? Zašto nikako da se pokrenem, kao da me nešto nevidljivo koči? Šta to stoji između mene i mog uspeha? Zašto novac samo prolazi kroz moje ruke, umesto da ostane? Kako to da u porodici svi nose isti bol, a niko ne zna zašto? Šta me je uplelo u odnose na poslu, u životu, u telu? Zašto me neka bolest podseća na priču mog dede, moje majke, nekoga pre mene?
I onda, negde usred radionice, kad neko shvati koliko toga nesvesno nosi i izgovori „Pa čekaj, Stefane, je l’ ima nešto da je stvarno moje?!“ – ja se samo nasmejem i kažem: „Ima! Tvoj račun za struju. To sigurno nije od predaka!“ I tada svi prasnu u smeh. Ali istina je – imate nešto svoje. Vaši talenti, vaše strasti, vaša sposobnost da volite i stvarate – to je vaše. To vam niko nije ostavio u amanet, to nije nasleđeni teret – to je dar koji ste dobili na korišćenje. I kada to oslobodite, kada počnete da živite iz onoga što jeste, a ne iz onoga što ste nesvesno preuzeli, tada život postaje mnogo lakši. I srećom, za to ne dolaze računi na naplatu.
12. Šta je to što se najviše mijenja u životima ljudi nakon što prisustvuju tvojim seminarima/radionicama, na temelju iskustva do sada?
Stefan Radović: Menja se osećaj težine koji ste možda nosili godinama, a da niste ni znali odakle dolazi. Ljudi odlaze sa mojih radionica drugačiji – lakši, mirniji, sigurniji u sebe. Kao da su prvi put zaista udahnuli punim plućima. Neki po prvi put osećaju da imaju pravo na radost, da ne moraju više živeti u obrascima koji nisu njihovi. Počinju da vide sebe drugačije – ne kao nekoga ko mora da se bori za ljubav, uspeh ili sreću, već kao nekoga ko to već nosi u sebi, samo je bilo zatrpano strahovima i očekivanjima drugih.
Promene se ne dešavaju samo u njima, već i oko njih. Njihovi odnosi postaju drugačiji – zdraviji, iskreniji. Donose odluke sa više lakoće, prestaju da biraju iz straha, a počinju iz ljubavi prema sebi.
Često mi kažu: „Ne znam šta se tačno promenilo, ali osećam se kao da konačno živim.“ I to je suština – ne da menjate sebe da biste se uklopili, već da oslobodite sebe da biste zaista živeli.
13. Kao osoba koja pomaže drugima na njihovom putu ličnog razvoja, koji su to tvoji najvažniji savjeti za svakog pojedinca koji želi da radi na sebi i postigne pozitivnu promjenu?
Stefan Radović: Vredni ste. Vaš život ne počinje kada sve postane savršeno – počinje kada sebi dozvolite da budete srećni, baš sada, bez čekanja. Koliko dugo već nosite teret koji nije vaš? Koliko puta ste odlagali sopstvenu sreću misleći da prvo morate da zaslužite pravo na nju? Vi već jeste dovoljni. Promena nije borba, nije dokazivanje – to je buđenje. To je onaj trenutak kada shvatite da ne morate više hodati kroz život teški, umorni, puni sumnje. Sme da bude lako. Sme da bude lepo.
Ne morate znati sve odgovore, ne morate videti ceo put – samo krenite. Svaki korak ka sebi otvara vrata koja niste ni znali da postoje. Budite nežni prema sebi dok rastete, jer svaka velika promena počinje u malim, tihim odlukama koje donosimo iz ljubavi. I zapamtite – ono što tražite, već vas traži. Samo se usudite da mu krenete u susret.
Prati nas
