Kazino „Golden” u samom centru Atlantik Sitija, pravo je oličenje sjaja i luksuza. Već onog trenutka kad čo- vek zakorači u njega, prelazi iz sveta stvarnosti u svet mašte. Stolovi su prekriveni tamnocrvenim plišem, a ogromni kristalni lusteri bacaju raskošnu svetlost na čitav prostor dvadeset i četiri časa. Muškarci koji rade u ka- sinu, nose crna večernja odela, žene eme duge haljine. Konobarice klize po debelim, mekim tepisima u tamnocrve- nim, dugim haljinama čiji ogromni pro- rezi sa obe strane otkrivaju crne mre- žaste čarape i, naravno, divne noge. Jer, prag ovog kasina ne može svako da prekorači, bilo kao gost, službenik ili posluga.
Ruleti sc tiho vrte, mašine raznih igara na sreću su nešto bučnije. U sva- kom slučaju, u vazduhu se uvek oseća neka napetost. Neko je srećan zato što je dobio, neko pati što gubi. A, sve je to sastavni deo doživljaja koji čovek može sebi da priušti kad se reši da uđe u „Golden”.
Hejden Simons se pojavio na vrhu stepenica i jednim pogledom obuhvatio sve što se dešava. Ništa nije propustio, svaki detalj je veoma brzo bio registravan u njegovoj svesti. Sve je bilo u redu i on jc odahnuo. On je bio čovck koji je umeo da oseti neprijatnost, ih čak opasnost, i da reaguje pravovremeno. U ovom kasinu bi se retko dogodilo ne- što nepredviđeno, nešto što bi moglo da uzbudi i vlasnika i goste.
Hejden je još jednom obuhvatio pogledom prizemlje kasina u kojem su se vrteh mleti. Ove večeri je bilo više gostiju nego obično, jer je stiglo dosta turista iz svih krajeva sveta. Sve je bilo u najboljem redu, sve osim samoga Hej-dena. Znao je da ga svakog trenutka zadivljene žene gutaju pogledima, ah mu je to bilo najmanje važno.
-Dobro veče, gospodine Simons! – zacvrkutala je jedna mlada, zgodna konobarica i zavodljivo zanjihala kukovima kad je prošla pored Hejdena.
-Zdravo, Kamila! – odvratio joj je on odsutnim glasom.
Da, i taj njegov glas! Bio je dubok, baršunast sa blagim južnjačkim akcentom.
-Dobro veče! – javila mu se i druga konobarica i diskretno ga odmerila od glave do pete. Kako i ne bi, kad je i ovoga puta bio u savršeno skrojenom crnom večernjem odelu.
Izgubljena kontrola
