U starim arapskim kulturama, reč nije bila samo sredstvo za razgovor, već i moćno oružje, sredstvo koje je moglo da stvori mostove poverenja, ali i da uništi život onoga ko je previše otkrivao.

Znanje i mudrost prenosili su se u tišini, šapatom, unutar kruga poverenih ljudi. Ono što je bilo izrečeno iza zatvorenih vrata imalo je težinu sudbine – moglo je spasiti čoveka ili ga izložiti opasnosti.

• Arapi su narod koji je vekovima negovao poslovice i filozofske pouke, a jedna od najpoznatijih glasi: „Ne otkrivaj sve, jer tvoje reči mogu postati i tvoje oružje i tvoja propast.“ Ako ovu misao prenesemo u savremeni svet, gde se život sve češće javno izlaže na društvenim mrežama, vidimo koliko je ta lekcija i danas aktuelna. Ima stvari koje nikada ne treba deliti, bez obzira na bliskost – pa čak ni sa sopstvenom majkom.

Prva mudrost upozorava da nikada ne smemo otkrivati slabosti srca. Arapska poslovica kaže: „Ko otkrije ranu pred svetom, dao je neprijatelju nož.“ Svako od nas nosi svoje unutrašnje pukotine – neuzvraćene ljubavi, izdaje, strahove ili komplekse. Čini se da olakšanje dolazi kada sve priznamo drugima, ali u tome se krije opasnost: čak i najbliži ljudi mogu, u trenutku ljutnje ili zavisti, da te slabosti upotrebe protiv nas. Zato mudri savet glasi: „Zadrži barem jednu tajnu u grudima, da ostaneš gospodar svoje intime.“ Ispričati prijateljici ljubomoru ili majci sopstvene nesigurnosti deluje bezazleno, ali takve reči mogu sutra postati izvor bola. Najdublje emocije treba čuvati u tišini – pred sobom i pred Bogom.

Druga mudrost tiče se bogatstva. U arapskoj tradiciji kaže se: „Blago koje se vidi, traži lopova.“ Govor o novcu, nekretninama ili planovima za sticanje bogatstva uvek privlači zavist. Zavist je energija podmukla i razorna – ne vidi se, a može razoriti odnose i uneti nemir. Čak i isticanje siromaštva može biti opasno, jer neki ljudi saosećaju, ali drugi to koriste da vas omalovaže. Zato finansije i imovina treba da ostanu lična tajna. Nije važno koliko ste zaradili, koliko štedite ili šta planirate da kupite – istinska sigurnost leži u diskreciji.

• Treća mudrost odnosi se na porodične tajne. Arapska izreka kaže: „Kuća bez tajne je kuća bez krova.“ Svaka porodica, koliko god izgledala skladno spolja, nosi svoje unutrašnje borbe – od sitnih nesuglasica do ozbiljnih problema poput dugova, bolesti ili izdaja. Ono što se događa između četiri zida ne sme postati javna priča. Kada supružnici svoje svađe iznose majkama ili deca govore o roditeljskim slabostima prijateljima, otvaraju prostor za podsmeh i prezir. „Onaj ko pere svoju odeću pred svima, neka se ne čudi kada mu se smeju zbog mrlja.“ Zato porodica mora ostati tvrđava u kojoj se čuva i dobro i loše. Ako je sami rušimo, teško da ćemo od drugih dobiti zaštitu.

Četvrta mudrost tiče se budućih planova. U poslovici se kaže: „Ako ti Bog da ideju, čuvaj je u tišini dok ne sazri.“ Ljudi često greše što prerano otkrivaju svoje namere – plan za novi posao, završetak studija, kupovinu kuće ili pokretanje biznisa. U trenutku delimo entuzijazam, a zapravo otvaramo vrata tuđoj zavisti ili sabotaži. Neko može preuzeti vašu ideju, obeshrabriti vas ciničnim komentarom ili jednostavno uneti sumnju u vaš poduhvat. Zato je bolje pustiti da rezultati govore. Ono što raste u tišini ima najveću snagu da zaživi.

Sve ove lekcije sabiraju se u jednu veliku istinu: mudrost je u tišini. U svetu koji zahteva da sve objavimo i podelimo, pravo bogatstvo krije se u onome što zadržimo za sebe. Arapske poslovice nas podsećaju da postoje četiri stvari koje nikada ne smemo otkriti drugima: slabosti srca, stanje bogatstva, porodične tajne i buduće planove. Svaka reč koju izgovorimo prestaje da bude samo naša – ona postaje deo tuđih misli, a ponekad i tuđeg oružja.

Čak i majci, koliko god ljubav bila iskrena i velika, nije nužno poveravati sve. Ne zato što ona ne želi dobro, već zato što i ona može, nenamerno, preneti dalje ono što bi trebalo da ostane skriveno. Najveća tajna arapske mudrosti je jednostavna: govori samo kad moraš, a neka tvoje reči budu dragulji, a ne kamenje kojim će drugi gađati tebe.